Митрополиту Амфилохију признање Савеза писаца Русије за књигу о Косову

У недељу вече у Храму Христовог Васкрсења у Подгорици Татјана Коти, представник московске подружнице Савеза писаца Русије, уручила је митрополиту црногорско-приморском Амфилохију Радовићу литерарну награду „За верност речи и делу“ за књигу "Љетопис новог косовског распећа" и пригодну медаљу са ликом Александра Пушкина.

Захваливши се на признању митрополит Амфилохије је рекао: „Драго ми је што сам ово признање добио баш уочи рођења Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца. Он није био баш послушан ни ондашњем цару Николају Првом, који је био забранио да се служи помен Пушкину. У тадашњој Црној Гори Пушкину је ипак обављен помен.“ Митрополит је у беседи подсетио и на Пушкинову песму „Бонапарта и Црногорци“, додавши да: „Пушкин и Наполеон знали су само за Черногорце, не за Монтенегрине. Данас обнављамо памћење на изворног Црногорца Његошевог типа, дај Боже да се Монтенегрини врате својим коријенима и поново постану Черногорци.“

„Љетопис новог косовског распећа“ представља четворотомно дело које обухвата: Љетопис новог Косовског распећа (дневнички и други записи март – август 1999.), Љетопис новог Косовског распећа (дневнички и други записи септембар 1999. децембар 2000.), Косово је глава Лазарева (бесједе, предавања и разговори), Часни крст Христов и Косовски завјет (предавања, есеји и бесједе).

Након повлачења савезних и републичких органа власти са територије Косова и Метохије 1999, преостали Срби и други мањински народи суочили су се са терором од стране албанске већине и оружане формације ОВК-а. Према подацима београдског Фонда за хуманитарно право само од 12. јуна до 1. септембра страдало је и нестало најмање 835 цивила неалбанске националности. Једина институција која косовске Србе није напустила у тим трагичним временима била је Српска православна црква. На местима где су се десили најсуровији злочини митрополит Амфилохије није оклевао да се упути, да би сахранио, а понекад чак и сакупљао тела убијених.

Прве две књиге „Љетописа новог косовског распећа“ доносе непосредно митрополитово сведочанство о страдању Срба на Косову и Метохији, а трећа и четврта запис су настале на основу његових импресија из лета 1999. године на овом простору. Посебно је потресан део митрополитивих дневника који говори да је међу страдалима било и деце: „У Ђаковици отети: Радован (10), Ђорђе (15), Александар (17). Александар је био ђак генерације у Економској школи, Ђорђе је имао све петице, само четворку из математике, отац Неђељко, радник у „Металику“, мајка Даринка… У Пећи уграбљени Радојица Шћепановић (38) од оца Радоја. У Приштини, Ружица Шиљић (63) и дјечак Ненад Живић (15), у Урошевцу отет можда и линчован…“

„Ово књижевно дело садржи чињеницама поткрепљене материјале на преко 700 страна и још отприлике толико материјала где митрополит износи своје личне оцене. Његов значај је велики, јер руско друштво непосредно упознаје са трагичном ситуацијом на Косову, што је наше руководство узело у обзир када је ову награду и доделило“ - навела је у изјави за Russia Beyond Татјана Коти из московске подружнице Савеза писаца Русије. Она је такође подсетила да су: „Током историје летописи које су писали монаси у манастирима неретко представљали драгоцена сведочанства о важним историјским догађајима. Верујем да ће и ово исрцпно књижевно дело помоћи младим поколењима да правилно разумеју трагичне историјске догађаје са краја двадесетог века.“

Ово није једино руско признање митрополиту Амфилохију Радовићу за „Љетопис новог косовског распећа“. Пре три године у руском граду Пјатигорску додељен му је и Гранд при Међународног словенског литерарног форума „Златни витез“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!