На руском сегменту интернета заживео је специфичан и популаран обичај да се на крају реченице постави затворена заграда како би се изразио пријатељски став, без претеривања у емотивности. Међутим, странце то уме да збуни.
Русија је тајанствена земља у којој живе људи са чудним навикама, све до најситнијих детаља свакодневног живота. Хрватски Твитер корисник denis поставио је индикативно питање о једној руској специфичности: „Зашто Руси на крају свега што напишу стављају заграду, овако)”
„Свега што напишу” је претеривање. Тешко да ћете на крају реченице у научном извештају или званичном документу наићи на затворену заграду. Али у неформалном обраћању или на интернету – да, ми волимо заграде. А ево због чега:
Затворена заграда потиче од смајлија. Један од највећих руских писаца Владимир Набоков био је међу првима који су схватили да су људима потребни смајлији. Када су га 1969. године питали где би убројао себе међу најеминентнијим писцима у историји, Набоков је дао скроман и веома домишљат одговор.
„Често мислим да би требало да постоји специјални типографски знак за осмех, нека врста заобљене ознаке, као затворена заграда коју бих сада желео да вам пошаљем као одговор на ваше питање.” Звучи познато? Да, то је стари добри смајли!
Набоков их, међутим, није увео у употребу. Једноставни знаци за добро расположење појавили су се 70-их, а 1982. године информатичар Скот Фалман је предложио да се у текстовима користе на следећи начин: :-)
Затим се то претворило у :) Али Руси су отишли корак даље, тако што су избацили две тачке и једноставно последњој речи у реченици додали затворену заграду.
Сваки Рус има другачије објашњење зашто више воли заграду од смајлија. Неки просто кажу: „краће је”. Али није све у сажетости или лењости. Заграде имају још један смисао. Када их користе, Руси показују да су пријатељски настројени, љубазни и да се добро осећају у комуникацији. То не значи обавезно да је нешто смешно.
Како је формулисала Анастасија Вожакова, корисница TheQuestion.com (руске верзије сајта Quora који даје одговоре на различита питања), одговарајући на питање о заградама: „То је нешто као љубазна тачка”. Хтела је да каже да су Руси толико навикли на заграде да сада неко ко их изостави у неформалном тексту може бити доживљен као љутит или нељубазан. По њеном мишљењу, емотикони су просто превише емотивни.
Ова ствар са заградама толико је уобичајена у Русији да је користимо готово несвесно, не схватајући да странци немају ту навику и да, када наиђу на заграду на необичном месту, помисле: „Шта је ово, дођавола?” Неке људе збуњује руски начин комуникације.
На пример, Едмунд Харис са Би-Би-Сија је 2010. написао: „Стари другар ми је обично на путу његовој кући слао поруке типа: 'Купи ми Марлборо и пиво)' Његови смајлији из неког разлога никада нису имали очи или нос. Како то да протумачим?”
Седам година касније смо можда мало закаснили са одговором, али сада можемо да кажемо: Не треба уопште ништа да тумачите, Едмунде! Само му купите то пиво и цигарете! Затворена заграда у ствари не значи ништа, то је само начин да се покаже расположење за комуникацију.
Међутим, постоје извесне нијансе. Важан је број заграда: ако је само једна, ради се о љубазности. Ако су две, особа стварно мисли да је нешто смешно. Ако су три заграде у низу ))), особа се гласно смеје. Али, ако наиђете на нешто као ))))))))), онда се очигледно ради о претераној употреби заграда. Људи вешти у интернет комуникацији то обично не раде.
Будите опрезни са затвореним заградама, смајлијима и емотиконима. Претерана употреба може изгледати непријатно. Руски савремени писац Виктор Пељевин сматра да су смајлији „визуелни дезодоранс”. Он је са иронијом написао: „Људи обично стављају дезодоранс, кад мисле да лоше миришу. И када желе себи да загарантују пријатан мирис.” Добро поређење, зар не?)
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
