Чувени руски песник Александар Пушкин волео је необичну забаву: кад би се ујутро пробудио, лежао је у кревету и пуцао из пиштоља у зид.
У царској Русији људи су волели оружје. Официри, трговци, студенти, угледне госпође и младе даме – сви су имали омиљени револвер, понекад и неколико њих. Међутим, после револуције 1917. године ствари су се промениле.
Забрањено пуцати код куће
Пре револуције у свим великим руским градовима, као што су Москва и Санкт Петербург, ватреног оружја је било у изобиљу. У новинама су се рекламирале марке пиштоља Браунинг, Нагант, Маузер и други, који су били популарни и приступачни. Нови Маузер је коштао око 45 рубаља, а било је у оптицају и много јефтинијих половних пиштоља. Ради поређења, просечна месечна плата кућепазитеља у Москви у то време је износила 40 рубаља.
Међутим, чак и у то време Руси нису били потпуно слободни од мешања власти када се ради о оружју. Постојећа ограничења нису се ипак односила на поседовање оружја, него на његово коришћење.
Wikipedia
Насумично пуцање и пуцање у затвореном простору били су озбиљни проблеми у Москви 17. века, где су скоро све зграде биле од дрвета. Наиме, искра од пуцња могла је лако да изазове пожар. У ствари, овакви инциденти су били толико чести да је 1684. године царским указом забрањено пуцање у затвореном простору.
Наравно, судећи по Пушкиновом примеру, изгледа да је већина грађана још дуго игнорисала ово правило.
Нови талас ограничења стигао је 1845. године, кад је уведен обиман сет закона о ватреном оружју. Забрањено је пуцање на отвореном на јавним местима, осим у случају изразите потребе.
Иако је Русима одузето право да пуцају из забаве, нико није претио да ће им одузети оружје. Али, све ово се променило са револуцијом.
Тотално разоружавање
Бољшевичка револуција је ставила тачку на слободан промет оружја међу обичним грађанима. Вође устанка су врло добро знале за шта су све способне масе, посебно наоружане до зуба, и увеле су монопол на поседовање оружја.
1918. године бољшевици су спровели масовне конфискације цивилног оружја, стављајући поседовање оружја ван закона уз запрећену казну од највише 10 година затвора за скривање оружја.
Једини изузетак су били ловци којима је дозвољено да поседују пушку са глатком цеви. Дозволе за ношење оружја су се, међутим, строго контролисале и издавао их је једино НКВД, полицијски орган познат по улози у Стаљиновим политичким чисткама.
Било је само питање времена пре него што је Русија постала земља без готово икаквог оружја међу грађанством. Неки људи су веровали да ће после распада Совјетског Савеза Руси поново стећи право да поседују оружје, али, иако је током 90-их оружје било доступно на црном тржишту, нова власт није желела да ризикује уводећи либерализацију тржишта оружја.
Данас Руси могу легално да набаве само пушке са глатком цеви за лов и спорт, као и пнеуматско оружје за самоодбрану. Добијање дозволе за ношење оружја подразумева прилично ригорозну проверу личности.
Укратко, Руси данас још некако и могу да набаве оружје, али, на срећу, углавном су напустили омиљену забаву својих предака, који су волели да пуцају по кући.