На какве подвиге Руси инспиришу српску супердевојку

Романа Царан

Романа Царан

Дмитриј Лане
У свету филма је једноставно превелика концентрација невероватно занимљивих људи. Интервјуишући Милоша Биковића, дописница Russia Beyond Катарина Лане се упознала са веома креативном и талентованом чланицом екипе филма која воли руску културу и језик. Имамо ту част да вам представимо Роману Царан.

Са Романом Царан сам се упознала на снимању српског филма „Јужни ветар“ у којем глуми и Милош Биковић. Дана када сам интервјуисала омиљеног у Русији српског глумца, снимана је јурњава и филмаџије су се премештале са улице на улицу брзином кошаве. Милош ми је преко Google карте давао до знања где се тренутно налази и на крају сам успела да га упецам. Разговарали смо, а затим ми је Милош предложио да погледам снимање разбијања аутомобила, а ја сам наравно пристала. Немам сваког дана ту прилику.

Камермани су ушли у ауто, а каскадер се прекрстио, ставио кацигу и рекао: Дај Боже што више дублова!

Катарина Лане, Романа Царан и Милош Биковић

Три возила (једно натоварено купусом, џип и мерцедес) су понављала сцену више пута. Поред мене је стајала веома озбиљна девојка са ранцем и штитницима за колена. У рукама је држала исписану маркером клапу, иако се чинило да држи ратну секиру.

Романа Царан на снимању „Јужног ветра“

„Надам се да ће на крају онај купус да се изручи на пут“, причам ја сама са собом на руском.

„Наравно да хоће“, одговара мени на руском риђокоса „Лара Крофт“ са клапом-секиром, и оставља ме без речи. А у следећем тренутку режисер виче „мотор“!

Романа Царан, односно Лара Крофт је потрчала на раскрсницу, клекнула, чиме је објаснила ношење штитника за колена, и напето гледала у камеру.

На снимању „Јужног ветра“

„Јужни ветар, сцена 5, дубл 1“, узвикнула је, ударила клапом и потрчала назад. Већ следећег тренутка на раскрсницу је излетео аутомобил са купусом, препречио пут мерцедесу и ударио у џип. Купус се разлетео по асфалту, џип се подигао на задње точкове и узјахао два паркирана аута. Дим је почео да куља, а каскадер да се извлачи из аута жив и здрав. Сви на улици су аплаудирали возачима и потрчали да се сликају са њима, а ја сам одлучила да попричам са Романом. Испоставило се да је она заиста ратоборна девојка у сваком смислу – шампион у мачевању и стреличарству. 

Сцена са снимања „Јужног ветра“

Катарина Лане: Да почнемо од спортске каријере? Ти си шампион у мачевању! Какве награде имаш, зашто си изабрала мачевање, зашто стреличарство и како ти је то помогло у кинематографији?

Романа Царан: Мачевање сам почела да тренирам из ината. Имала сам осам година. Тренер је питао мог старијег брата да ли би он хтео да тренира, а мене није (свесно, да види каква ће бити моја реакција). Тада сам направила општу фрку, оптужила их да ме намерно игноришу јер сам девојчица, решила да тренирам и да ћу из ината да будем најбоља и да ћу им свима показати. И показала сам им.

Осим што сам четворострука првакиња Балкана (актуелна сам сениорска балканска шампионка), била шеста на свету, седма у Европи, освојила сам бројне сателит светске купове, међународне турнире и државна првенства. Успела сам да се квалификујем на прве Европске олимпијске игре у Бакуу као једина мачевалка из Србије. Мачевање је често бирало мене. Дешавало се да сам хтела да га напустим па сам баш тада правила велике резултате и опет остајала.

Романа Царан на снимању „Јужног ветра“

На стреличарство сам први пут отишла са другом, и јако ми се свидело. Нису могли да ме отерају са тренинга. На крају сам и ту освајала државна првенства, била у репрезентацији, оборила неке сениорске државне рекорде у дисциплини компаунд. Укупно пет. Могуће да су неки од њих и даље актуелни, нисам проверавала.

А како ми је све то помогло на филму? Дефинитивно сам у доброј кондицији, а често ми се дешавало да као клапер баш доста трчим. До те мере да нисам сигурна да би то неко ко се не бави спортом издржао. Било ко из екипе руског филма „Балканска линија“ ко је био на снимању на Златибору може то да потврди. И да, издржљива сам, дисциплинована и сконцентрисана. То ми стварно помаже на снимањима јер некада уме да буде баш напорно. 

Каскадери

Како постижеш да се бавиш свим тим занимљивим стварима: снимаш спотове, филмове, бавиш се спортом... можда још нешто?  

Када нешто волим, није ми тешко да радим. Правим и лутке за позоришне представе. Правила сам их и за друге редитеље (моји Хрушка и Степашка су били у Москви на позоришном фестивалу „Територија фест“) али и за своју ауторску представу „Волим те као коња“. У тој представи глумим (а то је оно што ме заправо највише од свега занима), писала сам текстове за сонгове, правила лутку, сценографију, костим... Чак певам један сонг на полуизмишљеном руском!

Ових дана сарађујем са бендом About Lorna, мој лик из представе ће се појавити у њиховом најновијем споту. Снимање почиње ускоро.

Почела сам да радим на новој представи. На снимањима чим се укаже мало слободног времена, размишљам о томе. Записујем... скицирам... уживам у процесу стварања. 

Како си доспела у свет кинематографије? 

Завршила сам филмску и тв режију на „Дунав филму“, а конкретно рад на филму сам започела тако што сам прво асистирала старијим колегама на студентским филмовима. Звали су ме једном приликом да будем заморче за специјалне ефекте (био је то хорор филм, па су ме „клали“, љуштила сам кожу са лица и радила сличне ствари.... било је крви на све стране) па су ме питали да ли би хтела да будем клаперка на том пројекту. Тако је све почело. Радила сам после тога на још филмова, на пример „Четврти човек“,„Хадерсфилд“... а онда ме је мачевање одвело на другу страну. Паузирала сам са радом на филму десетак година, бавила се другим стварима, а онда су ме опет звали да радим, и то на руској серији. Управо због тога што сам учила руски. После тога је уследио руски филм, а одмах затим и један домаћи. Не мислим да ћу икада снимити свој филм. То и није мој циљ. Имам друге планове! 

На снимању „Јужног ветра“

У каквим си серијама и филмова на руско-српску тематику радила?

Радила сам за сада на серији „Амбасада“ (Посольство) и на филму „Балканска линија“ (Балканский рубеж). „Амбасада“ је политички трилер о аферама и скандалима који се дешавају у дипломатском свету, док је „Балканска линија“ филм о тајној операцији заузимања аеродрома Слатина на Косову 1999. 

Како је било радити на тим остварењима? 

Понекад је било тешко. Првих дана док се нисам снашла била сам у хаосу. У Русији је посао клапера другачији него овде. Много је захтевнији. Није било лако одмах се убацити у ватру, после толико година паузе, па још на другом језику. Али упознала сам дивне људе. Надам се да ће се сарадња наставити. Без размишљања бих опет радила исто. 

На снимању „Јужног ветра“

Испричај нам који занимљив догађај са снимања. 

Оба пута када сам радила на руским пројектима, екипе су биле мешовите. Руско српске. Дешавало се да дође до опште забуне јер су неке речи сличне а немају исто значење. То ми је увек буде симпатично. Сваки дан је занимљив. Проводимо време на занимљивим локацијама, радимо ствари које у стварном животу немамо прилику да радимо. Окружена сам занимљивим људима. 

Шта је најтеже у твом послу? 

Природа клаперског посла је таква да морам да будем „невидљива“,а када треба, за секунд да се створим на лицу места. Морам брзо да реагујем. Некада ми та невидљивост пада тешко јер није у складу са мојим темпераментом. Делује једноставно али није. Некада ми стварно буде тешко што тај посао није креативан. Наравно, трудим се да у сваком тренутку буде забавно. Почела сам да се уживљавам у улогу профи клапера који је увек спреман, за све прилике, неприлике и отежавајуће околности. Поред нормалних ствари као што је кабаница, у ранцу увек имам штитнике за колена, сто слојева гардеробе и још свакакве дрангулије које ми олакшавају посао. Није лако устајати у четири ујутру, по петнаест сати смрзавати се на киши и снегу. И тешко је наћи времена за приватни живот и било какве активности поред. Сад скоро ми се десило да смо снимали целу ноћ, од умора нисам знала где сам, само сам мало дремнула па отишла да намештам сценографију и припремам се за своју представу коју сам играла увече. То свакако није лако. Уместо да сам тај слободан дан искористила да се наспавам. Али да не испадне да само нешто кукам, има ту стварно лепих ствари.

 

Клапа

Како је радити са филмским звездама попут Биковића? Можда вам се дешавају неке смешне ствари, авантуре и слично? 

И данас, када сретнем неке глумце и чланове екипе са којима сам раније радила на филму, имам неки осећај као да смо „стари ратни другови“ јер смо доста тога прошли заједно. Преживљавали смо заједно тешке услове, временске неприлике итд. Све звезде са којима сам до сада радила су професионалци, са њима имам само позитивна искуства и увек је задовољство радити са њима. А анегдота увек има, наравно. 

Како си почела да учиш руски језик и зашто? 

Упознала сам фасцинантне људе и пожелела сам да их што боље разумем. Сама сам почела да учим руски, јер сам у школи учила немачки (и никада га нисам научила јер ме није занимао). Још пре него што је интернет постао уобичајена ствар читала сам речник јер сам желела да научим што више речи. Сналазила се некако и набављала руске филмове, цртане филмове, па их гледала и успут учила. Иначе волим како звучи руски. Још увек га нисам научила добро јер успут радим још милијарду ствари, али сналазим се! 

Биковић забавља колегинице

Да ли имаш пријатеље у Русији? 

Да, да, то су исти ти људи због којих сам кренула да учим. И после сам упознала још дивних људи. А имам и пријатеље из Русије који живе у Србији. Али са њима комуницирам на српском! 

Да ли си била у Русији? 

Била сам у Москви, Санкт Петербургу, Казању, и то углавном на светским првенствима и припремама за иста. Жао ми је што нисам имала прилике да видим све што сам желела. Спортски живот је такав да на свим путовањима највише времена проводимо у спортским халама, али не могу да се жалим. Биће још прилике. 

Какви су ти утисци? Шта ти се допало? 

Најјаче утиске што се тиче људи, носим из Москве, али томе су допринели моји пријатељи који су учинили да се осећам добро, показали ми разна места, упознали ме са још људи. Једном приликом су ме за осам сати које би провела на аеродрому између два лета одвели до Москве, водили на неколико журки, показали град, поглед са неких кровова и толико тога лепог сам видела и доживела да сам и даље, после десетак година препуна утисака. Што се града тиче, мислим да у животу нисам видела лепши град од Санкт Петербурга, а путовала сам баш баш много. И драго ми је да сам поред свих тих такмичења и тренинга успела да одем до позоришта и погледам представу. Мени то много значи. Волела бих да одем поново, свакако. То јест, вратићу се. 

Мени увек занима како Срби виде нас Русе, посебно они Срби који се баве неким креативним стварима, који виде пуно шта у животу, имају могућност да нас упореде са другим народима. Хтела бих да знам твоје утиске на ту тему с обзиром да ти имаш име истог порекла као и презиме руске царске породице Романов, и учила си руски! 

Мислим да све што радим довољно показује какво имам мишљење о Русији и Русима - учим језик, пишем сонгове, проналазим инспирацију, желим да сарађујем са руским уметницима... желим поново у Русију.

А кад смо код имена - занимљиво је да женско име Романа не постоји у Русији, а Роман је баш често име. У филмској екипи са којом сам радила их је било неколико, и ја ненавикнута на присуство других Романа у својој околини, стално сам се одазивала када се неко обрати некоме од њих. Никако ми није успело да се навикнем на то. А моје име је овде стварно ретко.

 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“