Ко је господин Петрович: Зашто сваки Рус увек има три имена

Сцена из филма „Како су се посвађали Иван Иванович и Иван Никифорович” (1959)

Сцена из филма „Како су се посвађали Иван Иванович и Иван Никифорович” (1959)

Screenshot
Патроними постоје у многим језицима, али у руском је њихова употреба специфична. Мада се обично користе у формалним ситуацијама, блиски пријатељи понекад се ословљавају патронимима изостављајући и име и презиме. И то је потпуно ок! Како бисте избегли забуну, прочитајте наш водич о томе како користити патрониме са Русима.

Различити народи имају различит приступ употреби патронима (имена по оцу). У већини земаља у којима се говори енглески  патроним се може користити као средње име, али свом детету можете дати и било које средње име или га не морате уопште дати или се, пак, можете зауставити на пола пута. На пример, Хари С. Труман, 33. председник САД, добио је само слово С и тачку иза њега као своје средње име, при чему С. није скраћеница!

У другим земљама ствари могу бити потпуно другачије. На Исланду људи уопште немају презимена, већ уместо тога користе патрониме. На пример, позната певачица Бјорк је званично Бјорк Гвидминдсдоутир, што значи „ћерка Гвидминда”. Као што видимо, различите културе се разликују по њиховој традицији у употреби патронима. А како ствар стоји са Русима? 

Добар дан, Иване Ивановичу

Већина Руса има патрониме (на руском: отчество) који се у пасошима и личним картама наводе као средње име. Ретки су случајеви када неко у Русији нема патроним и обично то указује да је особа страног порекла.

Патроним се обично образује додавањем наставка –ович, -евич или –ич за мушкарце и –овна, –евна или –ична за жене. Зависи о којем се имену ради. На пример, извесни Петар има ћерку Јекатерину и сина Ивана. Она ће тако бити Јекатерина Петровна, а он ће бити Иван Петрович. Ако се њихов отац зове Иља, онда ће се они звати Јекатерина Иљинишна (пише се Ильинична) и Иван Иљич.

Будите учтиви

У званичним ситуацијама људи се обично ословљавају по имену и патрониму. То је учтиво и ако желите да покажете поштовање у званичном разговору боље је да користите патроним (наравно, ако га знате). То најбоље функционише када се ради о старијим људима, јер се очекује да млађи људи у обраћању старијима користе патрониме.

Претпоставимо да сте на клиници и мрзовољна старија докторка вам приговара што нисте добро попунили формулар. Ако носи картицу са именом и можете да га прочитате, обратите јој се користећи патроним (на пример, Дарја Сергејевна) и она ће се истопити од милине, посебно ако сте странац који се мучи са руским изговором.

Драги Леониде Иљичу...

Леонид Иљич Брежњев

Патроними имају дубоке корене у руској култури. Када говоримо о књижевности, готово сви јунаци у романима Толстоја и Достојевског, као и других великих писаца 19. века, ословљавају једни друге именом и патронимом, јер су угледни и интелигентни људи. Николај Гогољ је, на пример, једну од својих прича назвао „Прича о томе како су се посвађали Иван Иванович и Иван Никифорович”, што је мало превише чак и за руске уши. То је иронична прича у којој два пријатеља постају смртни непријатељи због ситнице.

Важно је да патрониме не користите претерано, иначе неко може помислити да сте саркастични. У Совјетском Савезу људима је дојадило непрекидно удворичко  спомињање партијских вођа: Владимира Иљича (Лењина), Јосифа Висарионовича (Стаљина) и Леонида Иљича (Брежњева). Тако да је спомињање Брежњева као „наш драги Леонид Иљич...” био начин исмевања, што се може видети у бројним вицевима.

Када ћаскате са пријатељима

Парадоксално, формални патроним има још једну страну. Када се користи међу пријатељима, понекад и у скраћеном облику, постаје нека врста надимка. Рецимо да поменути Иван Петрович седи у кафићу са својим колегом Андрејем Сергејевичем. Вероватно ће након што су попили неколико пива и пожалили се на своје жене, посао и време, један другог почети да ословљавају „Петрович” и „Сергејевич”. А то ни у ком случају није формално.

Овај начин обраћања је уобичајен углавном за мушкарце, док се даме ређе ословљавају по патрониму, чак и ако су врло блиске. Међу женама патроними су обично асоцијација на „бабушке” које заједно седе у парку и вероватно ће једна другој рећи „Петровна” или „Андрејевна”.

Вероватно најважнија ствар о патронимима је то што Руси знају да странци нису навикли да их користе. Тако да није ништа страшно ако изоставите патроним и Ивану Петровичу се обратите само по имену. Он се неће увредити.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.