Кустурица одговарао на питања руске деце: Имам више „ожиљака“ у глави него на телу

Кустендорф није само могућност за приказивање нових филмова и блиске сусрете са мајсторима светске кинематографије, већ и прилика за ексклузивне репортаже и интервјуа. Амерички, мађарски, филипински, палестински, француски, италијански медији шаљу на Кустендорф своје најбоље репортере. За разлику од њих ученици основних школа из руског града Верхњаја Салда на Уралу нису у могућности да допутују на фестивал. Зато је портал Russia Beyond на српском језику одлучио да помогне ђацима и, ко зна, можда будућим новинарима да питају све што желе Емира Кустурицу.

Познати српски филмски редитељ је у стању да дуго и паметно говори на било коју тему од политике до уметности. Најчешће читамо његове оштре изјаве о актуелним светским дешавањима, сазнајемо о плановима за нова филмска остварења. Руски ученици су можда и почетници у новинарству, али пре сега деца и постављали су питања о обичним животним ситуацијама. Емир Кустурица се смејао, са задовољством се присећао пријатних момената у животу и са тугом немилих, а на крају је дао важан савет ђацима који желе да постану новинари. 

Новинарска секција у школи града Верхњаја Салда под руководством учитељице Ирине Лучњикове

Лена Жмакина, ученица школе број 6 града Верхњаја Салда је очарана филмом „На Млечном путу“ и сценом у којој Моника Белучи зашива ухо главном лику којег тумачи Емир Кустурица. 

Да ли одсечено или откунуто ухо заиста може да се зашије иглом и концем? И да ли Вас још боли? 

Дмитриј Лане

Емир Кустурица: Не боли ме зато што није било откинуто. Али то је добро направљен трик, и може бити истина: уво може да се зашије. У филмском свијету све је фикција која изгледа реално. Али најбоље је када се у комбинацији тих кадрова који су подељени оствари нека веза која заправо произведе снажна осећања на било коју страну: снажну у минималности и снажну у својој огромности. 

Какве још ожиљке имате и када Вас је највише болело? 

Е.К.: Ја уопште нема ожиљке. Ја сам био несташан дечак. У младости сам био такође несташан, али сам увек добро пролазио. Дакле, ја имам више „ожиљака“ у глави него на тјелу. Најачу бол сам осетио кад су ми умрли мајка и отац. То је био несавладив бол и ту нема утехе. Али ту постоји време и човек који пази да се не преда тој боли, а да се ишчупа из тог бунара и да се врати и живи. 

Колико сте висок? 

Е.К.: 187-188 см.

Ако се упутите на пусто острво, који бисте филм понели са собом?

Е.К.: То би била два филма: „Андреј Рубљов“ Тарковског и „Амаркорд“ Фелинија. 

Новинарски клуб, г. Верхњаја Салда

Богдан Бичков је већ ученик техничке школе и изгледа да озбиљно размишља о томе ко ће постати када порасте.

Какви су квалитети човеку потребни да постане добар режисер? 

Е.К.: За режисера човек треба да буде површан: да све зна и да ништа не зна. Да зна много ствари и да ни у једној није до краја завршио свој занат. Оно што је најважније за режисера је да буде као неки архитекта који унутар оквира објектива заправо вуче линије које се не виде, али којима су повезани људи који говоре и изражавају се телесно. Дакле, свака драма или комедија мора да има свог редитеља, који види прије публике оно што она не види. 

Саша Журов, ученик шестог разреда, воли Кустуричине филмове и машта да види српско-руски филмски пројекат.

Саша Журов

С којим бисте руским режисером снимили филм?

Е.К.: Ја бих хтео да снимим заједнички филм са Никитом Михалковим и Андрејем Кончаловским. 

У граду Верхњаја Салда са новинарством се почиње од најмлађих година. Ученици четвртог разреда Аљоша Јакимов и Миша Ивановски постављају једноставна али глобална питања. 

Миша Ивановски

Ако у супи нађете муву или бубашвабу, да ли ћете наставити да једете или ћете дићи галаму?

Е.К.: Не бих ја направио скандал, али не бих ни попио ту супу. 

Колико страних језика знате?

Е.К.: Ја говорим, мислим, четири или пет језика. Говорим енглески, француски, чешки и руски.

Који је најзначајнији дан у вашем животу?

Е.К.: Најзначајнији дан је био практично дан кад сам се заљубио први пут.

А да ли се сећате прве песме коју сте научили?

Е.К.: Прва песма је била о једном полицајцу добре душе.

Да ли сте васпитавали децу каишем?

Дмитриј Лане

Е.К.: Јесам применио каиш код Стрибора у трећој-четвртој години, али врло мало. Дуњу нисам никад ударио.

Какве књиге читате?

Е.К.: Управо сада завршавам књигу „Историја Срба“ од Милорада Екмечића. 

Да ли мислите да сте срећан човек?

Е.К.: Ја сам срећан човек зато што сам остварио већину својих снова. 

У детињству сте играли фудбал, а да ли вас и сада фудбал интересује? За кога ћете навијати на Светском првенству у фудбалу?

Е.К.: Ја ћу навијати за Србију и за Русију. 

Лепотице новинарке из школе града Верхњаја Салда

Ученица петог разреда Каћа Прјаничникова пита режисера:

Да ли сте жесток или милосрдан?

Е.К.: Ја сам и жесток и милосрдан.

Да ли личите на неког од својих ликова?

Е.К.: Личим на Косту из „Млечног пута“.

Где и како волите да одмарате?

Е.К.: Одмарам у једном кањону близу Мећавника, у једној кућици коју сам саградио. Ту се најбоље осећам. 

Ученик 6. разреда Виталиј Кузњецов поставља права мушка питања и очигледно га интересују људски односи. 

Да ли сте икада волели тако снажно као што сте показали љубав у „Млечном путу“?

Дмитриј Лане

Е.К.: Јесам. И ја никад нисам скривао та осећања, али се и никада нисам њима разметао.

Да ли сте се икад тукли за жену?

Е.К.: Сто пута сам се тукао због жене и увек је туча завршавала у моју корист.

Руску децу  су наравно интересовали и снажни утисци из живота Кустурице. Лиза Кожурова пита: 

Како сте доживели премијеру вашег првог филма?

Е.К.: Срце је хтело да ми искочи из лежишта.

Ко вам помаже да смишљате филмове?

Е.К.: Нико. Увек све сам и увек у разговору са својим сарадницима.

Даша Карпанова из 6. разреда је питала филмског редитеља о његовим маштама. Један од најпознатијих балканских сањара се благо насмејао: 

Е.К.: И те како имам машту! Све што сам маштао је претворено у реалност. Тако да код мене нема скривене маште. Сви су филмови плод моје маште, а и Мећавник и Андрић град су исто плодови моје маште! 

Шта бисте најважније посаветовали новинарима почетницима?

Е.К.: Да не лажу! 

Russia Beyond на српском честита ученицима из уралског града Верхњаја Салда на првом важном интервјуу у животу. Учити животне лекције од великих људи попут Емира Кустурице је незаборавно искуство.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!