Већина становника Москве нису рођени Московљани. То су дошљаци, дођоши, досељеници, људи који су случајно или намерно дошли и задржали се у Москви. Рођени Московљанин је тек сваки четврти становник града. Али 72% житеља ће о себи рећи да су Московљани. То су и сиромашни и богати људи, са дипломама или без, људи који изнајмљују једнособан стан на периферији или власници трособних станова у центру града. Али сви су они током година научили да се разумеју без речи. Овако бисмо могли да укратко опишемо типичног Московљанина:
„Изгледа онако како жели да изгледа.“ Московљани воле да им буде удобно и прате стил кежуал. Често се шале да у глави имају радар који им не да да пропусте ниједну распродају.
Ако ћемо без шале, једноставност и практичност су две речи које описују изглед Московљанина. Он избегава модерну одећу. „Московске девојке се шминкају ненападно. Чак се и на гала вечери изазовне боје ретко срећу“, каже стари становник Москве Иван Астров.
„Не подносим када неко стане испред мене и не зна шта ће, или када се испред мене крећу спорије од мене“, каже Московљанка Александра Лазарева.
Московљани ходају брзо чак и кад никуд не журе. У главном граду ритам живота је исувише брз за нећкање. По спором ходу одмах се препознаје представник провинције.
Московљанин никада неће рећи: „Хајде да се прошетамо по Црвеном тргу или Мањежу“. Московљанин не иде тако често у центар града (ако га за центар не везује радно место) као што бисте могли да помислите. „Не волим центар а најмање Црвени трг. Дајем предност парковима у својој четврти. Становници Москве генерално воле део града у којем станују. Доживљавају га као посебан град“, прича Московљанин Сергеј.
Можда ће вам се учинити да је живот Московљана препун градских фестивала (само 2017. власти су на њихову организацију потрошиле 500 милиона рубаља или 8,8 милиона долара). Али није тако. „Ја и супруга не посећујемо ту врсту манифестација. Тамо нема Московљана. Ми то не волимо, као ни концерте на отвореном. Московљани су тихи и самоуверени људи“, каже Сергеј.
Што се тиче друштвених мрежа, Московљани више воле Facebook, док остатак Русије даје предност руској мрежи ВКонтакте. Московљани такође воле кафиће, али не зато што воле кафу или морају нешто да поједу. Они воле да с неким седну и попричају, да нешто раде или прочитају.
Ако говоримо о парковима, Московљани највише воле Нескушни сад (и однедавно парк Зарјадје); на другом месту је Аптекарски огород. Затим иду Ботаничка башта и парк Сокољники. На јесен одлазе у подмосковска села или музеје Архангељско и Коломенско.
Сваки Московљанин зна да је југоисток индустријски део града, да су тамо највеће саобраћајне гужве, стари путеви и препуни вагони метроа. Само на територији индустријске зоне „Јужни порт“ би могла да се смести читава Венеција.
Дакле, што више на северозапад, то боље. У том делу града је више зеленила, чисто је и мирно.
У самом центру због високих цена многи се одлучују да изнајме само једну собу, али то су по правилу млади људи из других градова. Или млади живе у становима које су наследили од деде и бабе.
Московљани воле аутомобиле, али све чешће прелазе на метро. Јер је брже и јефтиније. „Неки Московљани имају аутомобиле који стоје недељу дана у гаражи, да би се преко викенда провозали до продавнице или се упутили у центар града недељом када је паркинг бесплатан. Неки за годину дана пређу само 5000 км“, каже Московљанин Антон.
Московљани још увек у метроу читају књиге (и оне од папира). А у препуним вагонима не користе лактове у борби за простор. Увлаче стомак и стрпљиво чекају своју станицу, дишући у нечији потиљак.
Московљанин на покретним степеницама не окреће главу за рекламним плакатима по зидовима. Гледа испред себе, у телефон или у празно. И још једна ствар: Он никада, баш никада неће трљати онај бронзани псећи нос за срећу на станици „Плошчад Револуције“.
„Прави Московљанин живи лако и не труди се да икоме ишта доказује“, сматра Карина Долматова. „Ми се не фолирамо. Желимо да радимо, да се одмарамо, да се радујемо животу. А неоправдано скупом одећом, аутомобилима и другим атрибутима 'богатог живота' се по правилу размећу они који нису Московљани.“
Типичног становника Москве је најлакше препознати по томе како доживљава раздаљине. Ако има мање од пола сата пута (метроом или аутом) Московљанин ће рећи „то је ту, близу“. Неки на релацији кућа - посао путују око 2 сата (у једном смеру) и одавно су на то навикли.
И још ово: Становници Москве већ одавно не заустављају првог возача жељног да заради неку сићу као дивљи такстиста, већ користе такси. Једу код куће. Пре него што уђу у аутобус стоје мирно у реду на станици и не воле оне који покушавају да уђу преко реда. Не дирају и не пријављују бескућнике који спавају у топлим вагонима метроа. Типични Московљани одлично знају у којим су сатима и у којим деловима града саобраћајне гужве и не користе то као оправдање кад закасне.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
