Ко је крив? Убиство које је згрозило Москву и узбуркало руску интернет заједницу

Један московски студент брутално је убио своју цимерку, тврдећи да је у њу заљубљен, а затим је извршио самоубиство, остављајући за собом исцрпно опроштајно писмо у коме је све признао. По мишљењу психијатара, убица је имао очигледних менталних проблема, међутим убрзо су се нашли и они који су почели за све да окривљују жртву, што је изазвало гнев Рускиња на друштвеним мрежама.

„Здраво свима. Зовем се Артјом Исхаков и желим да вам испричам шта се све догодило ове ноћи. Убио сам своју цимерку. И пој**** сам је. Двапут", овако започиње писмо у коме је описано убиство 19-годишње Татјане Страхове. Аутор је такође мртав. Убио се пошто је написао писмо и подесио његово касније објављивање на друштвеној мрежи ВКонтакте. Полиција је у стану пронашла њихова беживотна тела.

Језива прича

Татјана је студирала на Високој школи економије у Москви, а стан је делила с Артјомом, студентом Московског државног техничког универзитета "Бауман". Они су се забављали пре неколико година, а онда раскинули. Међутим, остали су пријатељи. Судећи по Артјомовом писму, он је Татјану „волео", aли, како она према њему није гајила иста осећања, због пожуде и љубоморе почело је да га хвата лудило, па је одлучио да је убије.

У рано јутро 22. јануара Артјом је чекао Татјану да се врати кући, а онда ју је напао, ударајући је у лице и давећи и на крају избо ножем. Како у писму наводи, силовао ју је док је још била жива, а затим и неколико пута пошто је преминула. Опроштајно писмо у коме је споменуо многе пријатеље и познанике, писао је правећи паузе за јело и спавање око 12 сати. Затим се убио.

Ментални проблеми

Професионални психијатри су одмах уочили да је Артјом имао проблема с менталним здрављем. Како је за портал Лента.ру рекао Петар Каменченко, психијатар из Москве, "Артјомово понашање подсећа на понашање психопате: у прошлости су се код њега јављали патолошка љубомора, жеља за доминацијом и насилне фантазије". Артјом је споменуо да су га од детињства обузимале мисли о убијању и да се секао како би те нагоне покушао да држи под контролом.

Написао је и да је посећивао и психолога и психијатра, као и да је био на лековима. Психолози кажу да терапија није деловала. Психолог Светлана Броникова, специјалиста за трауме, у својој колумни за интернет страницу Такие дела написала је: "Да је Артјом имао одговарајућу психијатријску помоћ, он и Тања би данас били живи."

Осуђивање жртве

Претпоставка о Артјомовом лудилу није спречила низ медија и интернет корисника да се фокусирају на карактер жртве, или разматрају Татјанине интимне односе с Артјомом, њен начин живота и понашање. Рецимо, РЕН ТВ је објавио интервју с анонимним Артјомовим пријатељем који је рекао: "Мислим да је Тања натерала Артјома да то учини... својом равнодушношћу [према његовим осећањима]".

Ствари су постале још горе када су медији почели са објављивањем фотографија с Татјаниног Инстаграма и друштвене мреже ВК. На неколико фотографија она је позирала с алкохолом и цигаретама (или марихуаном), као и у доњем вешу. У неколико коментра  истиче се да је то срамни изговор за осуђивање мртве девојке, или у најмању руку алудирање на њену делимичну кривицу.

"Испоставило се да Тања Страхова није била тако невина као што су сви мислили", пише информативни интернет портал Дни.ру, називајући Татјану "потенцијалном жртвом", и сугеришући да је таквим фотографијама могла да  "испровоцира" Артјома.

Неколико интернет корисника чак је критиковало Татјану у коментарима на њеном Инстаграму који је 26. јануара још увек био отворен, називајући је "дрољом" (и много горим именима) и тврдећи да је својим начином живота проузроковала насилну смрт.

То није разлог за убиство

Наравно, не сматрају сви да је такво размишљање примерено. Блогерка Дарија Андрејева је у разговору за Wonderzine рекла: "Од реакција на Татјанино убиство прошла ме је језa: Испада да ће, чак и ако вас изненада брутално убију, многи људи мислити да сте то заслужили, и то само зато што на Инстаграму имате фотографије алкохола и сексуалних играчака."

Многи су поделили своје огорчење. Непосредно после тога Анастасија, блогека из Минска,  на друштвеним мрежама започела је кампању с хештегом #этонеповодубить ("то није разлог за убиство"). Под овом ознаком људи (претежно жене) објављују мање или више експлицитне фотографије како би доказали да показивање тела није провокација ни разлог за убиство. Полуголе фотографије нису неопходне, неке су жене објавиле слике или ставиле поменуту ознаку у своје Фејсбук објаве.

Ево неколико примера:

"Сви имају тело испод одеће, неки људи га показују. То #нијеразлогзаубиство. Ништа није разлог за убиство."

"Људи, нешто није у реду с вама? Зашто мислите да треба кривити жртву?"

"Дозволите да вас подсетим да девојка може да објављује своје еротске фотографије и да то није разлог за убиство. Може и да вас одбије и то није разлог за убиство. Може да вам се не допада и то није разлог за убиство. Може да пије, пуши и води свој начин живота и то није разлог за убиство. Ништа није."

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!