Биографија
Пилот Роман Филипов је рођен у зениту лета, 13.августа 1984.године у граду Вороњеж*. Потиче из породице војног пилота. 2001-ве године завршио је средњу општеобразовну школу № 85 у истом граду (ова школа је еквивалента гимназији, какве имамо у Србији). Радило се о одличном ученику, који је изузетно волео спорт и маштао да једног дана постане војни пилот. После завршетка средње школе одлучује да конкурише у Краснодарску ваздухопловну војну академију. После ригорозних пријемних тестова који су захтевали висок ниво општег знања и физичке спреме, Роман Филипов успева да се упише на ову престижну војно-образовну установу, коју завршава 2006.године и постаје пилот.
По заршетку школовања на Краснодарској ваздухопловној војној академији, добија свој први професионални ангажман. И то на другом крају Русије, на њеном Далеком истоку. Постаје саставни део 187. гардијског јуришног авио-пука, који се са својом базом налази у насељеном месту Черниговка (Приморски крај, Владивосток). Пролази формацијске дужности од пилота до заменика командира ескадриле у оквиру јуришног авио-пука Источног војног округа. Са овог места бива прекомандован у састав ваздухопловне групе Ваздушно-космичке војске стациониране у Сирији, где са места командира тактичког одељења јуришника Су-25СМ почиње да стиче своја прва борбена искуства. Филипов је био један од најбољих руских пилота у саставу јуришне авијације. Више пута је са својим Су-25 учествовао на свеармијским војним вежбама Авиадартс, где 2013.године у генералном пласману пилота-јуришника постаје вицешампион. Спадао је у пилоте прве категорије, са око 1400 часова налета ( од тога 80ч представља учешће у борбеним мисијама).
Оборени авион Су-25СМ, са којим је мајор Роман Филипов отишао у легенду, имао је евиденцијски број 06 серије RF-95486. Овај авион формацијски припада јуришном ваздухопловном пуку који је базиран у граду Кубани, а затим пребачен на полуострво Крим, где је ушао у састав 37. мешовитог ваздухопловног пука / 27.мешовите ваздухопловне дивизије, а која се налази у саставу 4. ВВС и ПВО Јужног војног округа. Овај пук је са својим авионима (око 40 апарата Су-24М и Су-25СМ) стациониран на писти ваздухопловне базе Гвардејско (Симферопољ).
Одлазак у вечну легенду
3.фебруара 2018. године, приликом извођења извиђачког лета изнад зоне деескалације Идлиб летела је дежурна пара са два јуришника Су-25СМ, која је надгледала договорени прекид ватре. У једном моменту, у близини града Серакиб, авион којим је управљао мајор Филипов је са земље погођен и оборен. Авион је погођен из ЛПРС (лаки преносни ракетни систем) који се испаљује са рамена. Према наводима руских новинара као што су Баранец и Коц, највероватније се ради о ракети која је лансирана из ЛПРС америчке производње типа Стингер, док има и велики број других информација које говоре да је у питању био ЛПРС совјетског порекла Игла. Мајор Роман Филипов, је потом покушао да успостави контролу над авионом, али безуспешно. Мотори су били изван фукције, и авион је бројао своје последње секунде. Није му било спаса. Пилот се катапултирао и пао на територију коју контролише радикална исламистичка група „Џабхат аш-Шам“ (бивша Нусра Фронт). Користећи као заклон једну стену која се налазила на отвореном простору, руски пилот се супротставио групи од најмање 50 терориста и то само са једним пиштољем типа Стечкин кал.9х18 мм, са неколико напуњених оквирова са муницијом. Видевши да се налази у обручу, испуцао је сву муницију коју је имао у оквиру, бацио пиштољ, извадио ручну гранату и уз пркосне речи „Это вам за пацанов» (срб. Ово вам је за момке!) разнео се на очиглед терориста, који су у неверици полегали по околној трави. У узвратном удару високо-прецизним оружјем велике разорне снаге, ВКС руске армије су у прах и пепео претворили најмање 30 терориста који су се нашли у овом рејону. Последње информације говоре да је одмах после овог удара на овом простору потом успешно изведена и специјална операција у циљу евакуације тела пилота, и виталних делова авиона на основу којих ће се утврдити тип ЛПРС са којим је авион оборен. У операцији су поред руских и сиријских командоса, учествовали и специјални елементи из Турске. Тело руског хероја је 6.фебруара пристигло на подмосковски војни аеродром Чкаловски. Сахрана ће се обавити сутра, у Алеји хероја на Коминтерновском гробљу у Вороњежу. Мајор Роман Филипов је био ожењен, и иза њега су остали супруга и ћерка стара 4 године.
Министар одбране и херој Руске Федерације генерал Сергеј Шојгу, одликовао је мајора Романа Филипова Орденом хероја Руске Федерације, за безпримерно испољену храброст и јуначки подвиг. Већ сутрадан председник Русије В.В.Путин је потписао Указ о додели највећег Ордена Руске Федерације уз пропратне речи „За хероизам, храброст и одлучност, која је испољена приликом извршавања војничког задатака, додељујем Орден хероја Руске Федерације мајору Роману Николајевичу Филипову“. Неколико улица у Калињинграду и Владивостоку ће се звати по њему, а вороњешка гимназија коју је похађао жели да понесе име овог бесмртног див-јунака.
*Овај град се налази на крајњем југозападу Русије, у непосредној близини где извире река Дон. Током Другого светског рата, град је претрпео тешка разарања. Приликом борби за његово ослобођење, уништено је преко 92% грађевина у граду.