Каринини родитељи раде на Биолошкој станици Московског државног универзитета, па су послом везани за Појаконду, у којој нема школе. У селу је раније било доста ђака, али су били старији од Карине и временом су завршили школу, тако да је остала само ова девојчица, због које се воз на техничкој станици у селу заустављао око један минут, што је њој било довољно да се укрца.
Међутим, од првог децембра, откад је станица укинута девојчица је имала великих проблема, нарочито у повратку из школе, јер је једино могла да користи електрични воз и тако кући стизала увече, око 21:00.
Пошто је ситуација изгледала прилично безизлазно, јер у селу није било интернета, да би се настава одвијала на даљину, нити су девојчицини родитељи били у прилици да изнајме приватног возача (што би коштало хиљаду рубаља или 15 евра у једном правцу) Каринина мама обратила се управи за образовање рејонске администрације, а они мурманском одељењу Руских железница, које су на молбу одговориле позитивно и после два месеца, првог фебруара вратиле укинуту станицу.
Портпарол локалне управе Октобарске железнице Василиј Рјапков изјавио је тим поводом за медије да воз Мурманск-Петербург више неће каснити и да ће чак долазити за око сат времена раније.