У мравињаку: Руски фотограф прави невероватне фотографије мрава користећи њихову радозналост

Живот
НИКОЛАЈ ШЕВЧЕНКО
Повреда кичме приморала је храброг поларног истраживача и метеоролога да се повуче у свој родни Санкт Петербург. Везан за ограничен простор свог дома, Андреј Павлов је експериментисао са дигиталним фото-апаратом користећи мраве као моделе. Уз помоћ камере, љубави и великог стрпљења створио је право чудо.

Андреј Павлов на земљу рашири ћебе и смести се у близини мравињака како би посматрао дневне активности његових становника. На тај начин упознаје мравље навике, шта они воле, а шта не воле, као и унутрашњу организацију мрављег друштва.

„Пред нашим очима се одвија живот пун ужурбаности. Ако излазе напоље, тешко можемо да видимо ко је ко. Али када се враћају, све можемо да схватимо из тога шта носе: овај смешни са великим стомаком мора да је млекаџија који се враћа из „муже” лисних ваши. Ловци носе гусеницу, јер им је потребно пуно беланчевина да нахране своје вољено потомство.”

„Проучавао сам резултате које постиже дигитална фотографија на једном квадратном метру траве поред моје сеоске куће заједно са свим сићушним становницима. Фасцинирали су ме. Управо мрави су ми помогли да пребродим критичну ситуацију”, каже Павлов.

Фотографу су биле потребне три године да успостави контакт са становницима мравињака и да усаврши вештине „редитеља” који је одговоран за добробит и учинак својих „глумаца”.

Фотограф користи природну радозналост која је мравима урођена. Он само поставља декор тамо где се мрави налазе или, пак, поставља мраве на своју сценографију и додаје неку позадину. А мрави не могу да одоле а да својим ножицама не испитају постављене објекте.

Андреј Павлов каже да су мрави врло интелигентни. „Током 150 милиона година своје историје ова биолошка цивилизација је развила велики број еколошких начина да одржи живот и бројне стратегије опстанка. Засад се не зна која ће се цивилизација показати као одрживија: људска или мравља.”

Истраживачи који проучавају мраве слажу се са фотографом. „Мрави имају строгу поделу рада. Неколико дана пошто напусти чауру, мрав-радник може да изабере професију”, каже у интервју за руски часопис Анатолиј Захаров, доктор биолошких наука који се бави проучавањем мрава.

„Мрави имају праве школе. […] Прво женка положи јаја. […] Када се мрав роди о њему се брину посебне 'бебиситерке'. У просеку један новорођени мрав има 2-3 бебиситерке које му помажу да изађе из чауре, хране га и чисте. У том смислу мрави су супериорнији од људи, јер ми имамо вечити проблем са недостатком вртића”, каже научник.

„Црвени шумски мрав, познат и као Formica Rufa, савладао је све препреке и достигао ниво друштвене сарадње који је још недостижан за друге земаљске облике живота. Ову чињеницу, иако нерадо, признају и научници људске врсте”, пише у опису пројекта на веб-сајту фотографа.

„Код њих су детињство и образовање осигурани. Избор професије је слободан. Индивидуалност се поштује и таленат признаје. Старост је достојанствена. Индивидуа не може да замисли живот без породице и за њу је спремна да положи свој живот (што је за многе људе разумљиво). Како би се постигао заједнички циљ, спремни су на сарадњу и са дилетантима и са онима који су им равни по способностима и интелекту, што људи, нажалост, још увек нису постигли”, описује Андреј Павлов живот у мравињаку.

Жели да створи чудо: Како сибирска сликарка комбинује фотографију и сликарство