Упознајте руског хероја: „Човек планете“ награђен за храброст и пријатељство према српском народу

Стојимо на мокрој хладној београдској улици и чекамо такси. Сва сам се најежила, ноге и руке су ми ледене, и скоро да их не осећам. А Сергеј има на себи само мајицу са кратким рукавима и танки горњи део тренерке на којој пише Russia. Са задовољством протеже руке без шака, корача на протезама, удише влажни српски ваздух и каже: Каква лепота! Мирише на пролеће! 

Сергеј Бурлаков

Дмитриј Лане

Шаке и стопала Сергеј је изгубио у тешкој саобраћајној несрећи у војничким данима. Сурвао се аутомобилом у провалију и провео читаву ноћ на - 45 степени Забајкаља. Ујутро су га поломљеног пронашле жене које су ишле на посао. Освестио се од мириса парфема којим су трљале његово смрзнуто тело. Лекари су се три дана борили за његов живот. Шаке и стопала су морали да му ампутирају. Тако је снажни, здрави момак за једну ноћ постао инвалид. 

„Очајање је смртни грех“ 

„Мене су у тој несрећи спасиле жене, а из депресије и очајања су ме извукле девојке. Дале су ми до знања да сам остао онај стари Серјожа Бурлаков. Инвалид овако размишља: Ја сам инвалид, ја не могу да будем прави мушкарац, можда чак уопште нећу више никад бити са женом! А девојке су ми подигле самопоуздање, доказале ми да сам остао мушкарац. А чим сам мушкарац, онда морам да зарађујем, морам да изградим кућу, да засадим дрво, да одгајим сина. Моја је жена најбољи оториноларинголог на југу Русије. Погледајте, права лепотица! Рођен сам 26. маја, а Лера ми је 26. маја поклонила сина. Ја и син славимо рођендан истог дана! Доградио сам кућу и посади не једно дрво, већ читаву шуму! Треба веровати и развијати се! И знати да, како год се ствари одвијају, ти си победник!“

Сергеј Бурлаков

„Кад вам кажем: нема ништа немогуће!“

„Питали су ме у болници чиме ћу да се бавим? Кажем им, трчањем. Одмах су ми послали психијатра. А ја сам ипак почео да трчим и постао сам мајстор спорта у лакој атлетици. Затим ми је пришао тренер пливања и понудио ми да пливам. Ја га питам да ли могу без капице? Биће ми тешко да веслам ушима, кажем. Насмејали смо се а затим сам постао мајстор спорта у пливању. Заинтересовало ме је стрељаштво. Хоћу да пуцам, кажем. Питају ме, да ли сам читав. А ја погодио 600 од 600, постигао светски рекорд на шампионату Русије 2010. године. Затим триатлон, карате, делтаплан... Главно је да осетите жељу унутар вас, да пламти све у вама, да кажете хоћу и тачка! Онда ће вам све успети.“ 

Сергеј Бурлаков

2003. године Сергеј Бурлаков је истрчао њујоршки маратон за 6 сати 51 минуту, брже од 12 учесника без хендикепа. Трчао је у беретки руског падобранца и на финишу су га поздрављала војна лица. Сергеј је ушао у Гинисову књигу рекорда, а Американци су га назвали „Човеком планете“.

Сергеј Бурлаков

„Да будем искрен, ја се за тај маратон нисам ни спремао! Не сећам се како сам трчао. Имао сам две варијанте да трку завршим достојанствено: да стигнем до финиша или да умрем. Сећам се само да сам на крају из протеза цедио зној с крвљу. 

Сергеј Бурлаков

„Обрадујте свет добрим делима“ 

„Знам да Бог постоји. Он ме је вратио у живот. Видео сам се са оне стране како лежим у ауту. Тражио сам да се вратим, и вратили су ме на Земљу. И знам зашто. Постоји време кад се скупља камење, и време кад се камење размеће. Желим да говорим о свом искуству. Ја сам обичан човек. У мом животу је било свега, и доброг и лошег. Али морате наћи снагу да се одупрете и идете даље. И желим да то искуство пренесем деци, младима, посебно 'несхваћенима'. У њиховом животу једноставно није било мудрог човека који би могао да им исприча да живот није тако лош. Ја то већ радим у Русији и спреман сам да дођем у Србију да бих помагао тинејџерима. Јер туђа деца не постоје, а ми и Срби смо братски народи. Ми ћемо после живети са том децом. То је наша будућност. Ја бих ту децу као волонтере послао код деце са хендикепом да виде да њима није најтеже! Да виде како се људи боре за живот. 

Сергеј Бурлаков

„Побеђује снага воље“ 

„Сви ме питају шта сам урадио за Србију да бих добио ову награду? Одговарам да је то вероватно признање мојих спортских достигнућа, признање онога што сам постигао у животу. А главно је то да Србија жели да буде ближе Русији, да буде више веза између наших народа, да људи открију другу Русију и другу Србију. Не само ону коју знамо из уџбеника историје. Желео бих да ме Срби виде и да постигну више и боље од мене. Ја ћу бити срећан ако својим примером помогнем неком у животу. Пословица каже „добар херој је мртав херој“. Таквом ништа не треба. Ја не сматрам да сам херој, али знам да сам у животу радио ствари које пре мене није нико. И желим да испричам о томе Србима, да људи схвате да је у животу све могуће! 

Сергеј сваког месеца има неки маратон или триатлон, такмичење у каратеу, а у јулу планира да поново дође у Србију, у летњи омладински камп „Школа пријатељства“, који организује покрет „Наша Србија“ и где ће Сергеј мотивисати децу из читавог света. 

Стигао је такси, а ја се још увек чудим како то да Сергеју није хладно. Стискам на крају његову топлу руку и сећам се речи да ће све успети ако осећате да у вама пламти жеља. Покушавам да замислим како се смрзавао те фаталне ноћи, и схватам да тај пламен у њему и јесте љубав према животу, који он радо дели са свима. 

Сергеј Бурлаков

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!