Пуно си играла, па и против српских тенисерки. Реци нам, какве су оне на терену?
Јелена Јанковић је моја вршњакиња и знамо се од детињства. Играле смо заједно на дечијим турнирима до 12 година. Истина, нисмо играле на WTA турнирима, што је чудно. Али на дечијим смо пуно играле. На једном турниру у Немачкој играле смо три меча у један дан. На турниру до 12 година је победила она.
Наравно, разговарале смо и после мечева, иако не могу да кажем да се радило о великом пријатељству. У спорту тога уопште нема, али могле смо да седнемо заједно, да попричамо. Сећам се да смо седеле у Риму пре него је постала рекет број један. Тада је била у неком периоду када је од почетка године губила на девет турнира још у првом колу. То је била нека катастрофа и стигла је до педесетог места. Седеле смо, дакле, ја, она, њена мајка, разговарале, присећале се као смо играле дечије турнире, како смо могле да играмо три меча у један дан, а сада једва дођемо себи после једног меча.
Смејале смо се, а затим је она у року од пет месеци постала први рекет света. Са Јеленом је веома лако разговарати. Отворена је. Покушавала је да разговара са мном на руском.
Да ли си играла некад против Ане Ивановић?
Ми смо све имале добре резултате на ITF турнирима и 2004. смо се среле у Фукуоки, у Јапану. Било је нас осам странаца, сви остали су били тенисери из Азије. Била је Јелена Јанковић са тренереом. Ја и Ана Ивановић смо изграле у првом колу.
Тада сам постала једна од ретких ко је видео како Ана Ивановнић разбија рекет! Добила сам први сет са 6:4, а она је побеђивала у претходних 10 мечева. А кад тако крене, тешко ти пада кад изгубиш макар један сет. Затим сам ја ипак изгубила два сета са 6:7, 6:7. Играле смо око 4 сата на неком лошем терену са вештачом травом. У Јапану се то практикује. На крају је она освојила турнир.
Ана Ивановић је у животу мила, добронамерна, лепо васпитана, али на терену је веома непријатна супарница. Чула сам да то кажу и друге тенисерке. На терену се понаша као да је супериорна. И када играш, бориш се, то ти веома смета, вади те из такта. Играла сам са Шараповом када је била први рекет света, па чак и код ње нисам осетила такав снобизам као код Ивановићеве. Психолошки је веома незгодно да играш против таквог човека. За спортисту је то, заправо одлично. Спортиста и треба да је такав. Добар у животу и рђав на терену. Ако немате те квалитетет, нећете имати ни победе. Супарника треба победити не само игром већ и психолошки.
Ја, иначе, увек навијам за немачку фудбалску репрезентацимју и када сам сазнала да се Ана удала за Швајнштајгера веома сам се обрадовала. Леп и успешан пар, лепо је гледати их.
По чему се Српкиње разликују од других спортисткиња?
Српкиње имају одличну школу и одличне физичке предиспозиције. Ана Ивановић је висока што је веома важно у тенису. И уопште, сва та генерација успешних тенисерки – све су високе и лепе: Шарапова, Дементјева, Петрова, Сафина, Ивановић. Та генерација је била посебна, што се не може рећи о новој генерацији. Дружим се иначе са Сашом Крунић. Она је веома занимљива, враголаста. С њом је лепо дружити се.
Да ли си играла у Београду?
У Београду сам била у октобру 2004. Дошла сам до финала. Али нажалост нисам стигла да погледам ни град, ни земљу. Сећам се да ме је запањио аеродром. Учинило ми се да је јако мали у поређењу са аеродромом Шереметјево.
Моја је машта да обиђем поново све европске земље где живе моје спортске колеге, пријатељи. Очекујте ме у Србији обавезно. Долазим!
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
