4 Рускиње које су се прославиле далеко од отаџбине

„Гала“ Салвадора Далија

„Гала“ Салвадора Далија

Getty Images
Шта повезује америчку романсијерку, професора шведског универзитета, музу шпанског сликара и немачку психоаналитичарку? Све ове жене су рођене у Русији, говориле су руски језик, познавале руску културу и напустиле отаџбину из различитих разлога пре него су се прославиле у свету.

1. Ајн Ранд (Алиса Розенбаум), филозоф, романсијер, драматург

Ајн Ранд

Ко би могао да помисли да је позната америчка списатељица 20. века, аутор књиге „Побуњени Атлас“, заправо студент руске филмске школе која је сањала о успеху у Холивуду?

Алиса Розенбаум, касније позната као Ајн Ранд, рођена је у петербуршкој јеврејској породици, а у Америку се преселила са 20 година.

Алисин отац је држао апотеку, која је након руске револуције национализована, што је оставило дубок траг на њене касније филозофске ставове.

Као студент филмске уметности пријавила се за стажирање у Америци. На опште изненађење, Алиси је дозвољено да напусти СССР, што је био веома редак случај у то време. Млада жена је оставила своју породицу и отаџбину и кренула да осваја Холивуд. Променила је име у Ајн Ранд, али филмска индустрија јој није била суђена.

Корица ране фикције Ајн Ранд „Химна“

Ајн Ранд је стекла светску славу романима „Величанствени извор“ и „Побуњени Атлас“. Ове химне слободи, индивидуалности и разумном егоизму су постале одраз њене филозофије, која је касније значајно утицала на амерички либертаријански покрет.

2. Гала Дали (Јелена Ђаконова), инспирација Салвадора Далија и других познатих уметника

Салвадор Дали и Гала

Салвадор Дали је увек наглашавао да је успех и славу дуговао својој музи и супрузи Гали: „Волим Галу више од свог оца, више од своје мајке, више од Пикаса. Чак више од новаца! Хвала ти, Гала!“

Јелена Ђаконова је рођена у Казању, а одрасла у Москви у породици државног службеника. Када је имала 17 година (1912) у бањи у Швајцарској се упознала и заљубила у будућег великог француског песника, тада њеног вршњака Пола Елијара. Ускоро су се венчали и преселили у Француску. Неколико година касније породици се придружио немачки авангардиста Макс Ернст, коме је Јелена такође била муза, а почела је да користи и псеудоним Гала.

1929. године, када је имала 35 година, Јелена се упознала са 10 година млађим Салвадором Далијем, и заљубила се у талентованог Шпанца. Постала је његова супруга и једини модел за његове слике.

„Галарина“, Салвадор Дали, 1944.

Као Далијев менаџер и промотер Гала је била неуморна: дружила се са критичарима, обилазила галерије, гомилала војску обожаватеља и непрестано говорила о свом генијалном супругу.

30-их година радови Салвадора Далија су били већ распродати пола сата након отварања изложбе. Сам уметник је почео да се доживљава као геније и постао отац надреализма.

3. Лу Андреас-Саломе, једна од првих жена психоаналитичарки

Лу Саломе

Луиза Саломе је позната не само као списатељица, филозоф и психоаналитичар, већ и као femme fatale европског друштва свог времена. Сматра се да је Ниче због ње полудео: филозоф се након њихове везе никада није оженио, а последње дане свог живота провео у психијатријској установи. Саломе је „крива“ и за то што се Рајнер Марија Рилке заљубио у руску културу, научио руски језик, упознао Лава Толстоја и написао неке од својих најлепших стихова. Да, разлог свега тога је то што се Луиза родила у Русији!

Луизу је красио јак женски шарм; мушкарци су се заљубљивали у њу, она их је инспирисала и утицала на њихово стваралаштво.

Лу Андреас-Саломе, Пол Ре и Фридрих Ниче, 1882.

Саломе је рођена у Санкт Петербургу у руској аристократској породици немачког порекла. Након смрти оца,  преселила се у Швајцарску да би студирала (високо образовање за жене је у Русији у то време било недоступно). Саломе је у Европи постала део елитних интелектуалних кругова, писала је романе и песме.

Лу се 1911. године упознала са Фрејдом и 25 година свог живота посветила психоанализи. Написала је низ књига и стотинак научних радова.

4. Соња Коваљевска, прва у свету жена професор математике

Соња Коваљевска

Крајем 19. века Рускиње нису имале могућност да стекну високо образовање у земљи. Да би млада жена наставила своје школовање у иностранству, тражила се писмена дозвола родитеља. Софија Корвин-Круковска је желела да студира математику, али њен отац је био против. Тада је она наговорила породичног пријатеља геолога Владимира Коваљевског да с њом ступи у фиктивни брак и ослободи је очевог утицаја.

Коваљевска је студирала математику прво у Хајделбергу, затим у Берлину. Постала је прва жена професор математике на свету, предавала је на универзитету у Стокхолму.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“