Уочи светског првенства: Треба ли се плашити руских фудбалских хулигана?

После жестоких сукоба између руских и енглеских навијача на Првенству Европе 2016. у Француској, западни медији скрећу пажњу на могуће опасности на међународном фудбалском турниру који треба да се одржи у Русији. Међутим, руски фудбалски хулигани ће Шампионату 2018. имати много мање шансе да понове свој „подвиг“ из Француске. Ево из којих разлога.

1. Полиција држи вође навијача под строгом контролом

Једна од најчуднијих идеја које износе енглески медији када говоре о руским навијача је претпоставка да иза свега тога стоји руска власт. Једини аргумент који се обично користи је порука коју је на Твитеру написао заменик председника Државне думе Игор Лебедев 2016. године: „Одлично момци, само тако!“

Игор Лебедев

@Russian1972

Не видим ништа страшно у тучи фудбалских навијача. Наши момци су одлични, само тако!

„Да је Мутко био са навијачима на трибини, и он би се тукао“.

Члан извршног комитета РФС Игор Лебедев о тучи на трибинама после меча Енглеска – Русија.

Идеја да руска влада сноси одговорност за понашање својих навијача у иностранству, или да жели исти такав развој догађаја на својој територији делује помало сулудо. Руске власти очигледно држе на оку вође навијачких група уочи овогодишњег Светског првенства чији је Русија домаћин, што никако не иде у прилог евентуалним плановима хулигана да направе било какав испад.

Као пример се може навести Александар Шпригин, бивши лидер Сверуског савеза навијача. То је група која стоји иза руско-енглеских туча 2016. године. Шпригин је већ неколико пута ухапшен у Москви уочи мечева руске Премијер лиге. У једном тренутку је запалио свој аутомобил и био је држан у кућном притвору за време Купа конфедерација.

Такође можемо поменути Алексеја Јерунова, једног од тројице руских навијача који су у Француској доспели у затвор после насиља на Евру 2016. Да је истина оно што говори енглеска штампа он би по повратку у Русију био дочекан као херој, а њему је, заправо, под притиском власти одузета улога руководиоца Клуба навијача московске Локомотиве.

Јерунов и Шпригин су само двојица од преко 300 хулигана којима је већ забрањен приступ стадионима уочи Светског првенства. Тај списак се попуњава, али једна ствар је јасна: Федерална служба безбедности (ФСБ) тачно зна ко су најопаснији људи и све ће учинити како би их овог лета држала даље од навијача.

2. Казне за хулигане су много оштрије

Уколико појединим навијачким групама ипак пође за руком да уђу на стадионе, последице изазивања хаоса на утакмицама ће у њиховој сопственој земљи бити далеко озбиљније.

За почетак, у априлу 2017. године Државна дума је објавила да ће се нереди на трибинама кажњавати новчаном казном од 20.000 рубаља (350 долара) и седмогодишњим забранама путовања по Русији, што значи да ти навијачи неће моћи да подржавају свој клуб у гостима, чак ни у Русији, а поготову у иностранству.

Поред тога, руски хулигани нису много ризиковали у нередима у Француској, док у Русији кривично гоњење често подразумева и отпуштање са посла. Како је признао један од московских навијача Спартака (представио се као Дмитриј) 2017. за телевизијску мрежу France 24, „У нашој земљи забрана путовања значи да се можете поздравити са својим послом, каријером и личним развојем“.

Фанатични руски навијачи могу бити жестоки и неумољиви, али многи од њих воде ултраконзервативни начин живота са многим ограничењима. „Фудбалски фанатизам је само заменио некадашње уличне туче“, рекао је за The Sun хулиган који се представио као Вадим, позивајући се на стогодишњу традицију песничења по селима. Другим речима, фанатични навијачи који учествују у тучама често су патриотски и патријархално настројени.

С обзиром на ту околност, многе хулигане може обуздати могућност да остану без извора средстава за издржавање деце.

Можда препознајете чувеног хулигана Василија Степанова у енглеским медијима познатијег као „Василиј убица“. Један новинар је питао Василија где ће он бити за време Светског фудбалског првенства и добио следећи одговор: „Ја нисам глуп. Највероватније ћете ме затећи како играм шах са својом петогодишњом ћерком“.

По свему судећи, чак и најбруталнији руски хулигани ће имати довољно разлога да „прескоче“ Светско првенство 2018.

3. У Русији хулигани нису популарни

За просечног грађанина Русије Светско првенство се више асоцира са гостопримством, него са самим фудбалом.

Фудбал у Русији јесте популаран и сами људи се окупљају да подрже своју репрезентацију када она добро игра. Па ипак, архетипски руски поклоник фудбала је далеко од оног расположења које испољавају фудбалски хулигани. Када фудбалска репрезентација Русије губи, Рус углавном слегне раменима, у смислу: „Ма то није ни битно, у хокеју смо свакако бољи“.

Тиме се делимично може објаснити и привидно блага реакција Русије на насиље на Евру 2016. Енглески медији су мислили да се Руси поносе поступцима руских хулигана, а то је заправо било ограђивање од свих тих догађаја када је 147 милиона људи колективно рекло, „Зашто ми треба да се стидимо због наших хулигана? Наш тим је изгубио од Велса са 3:0, тако да ни тај спорт ни његови навијачи не заслужују нашу пажњу“.

Наравно, од руске репрезентације се на Светском првенству не очекује много, али сама чињеница да је Русија домаћин првенства значи да се овога пута Руси морају побринути и потрудити како земља не би била приказана у лошем светлу.

На крају крајева, у Русији живи преко 147 милиона људи, а фанатичних навијача има свега пар хиљада. Ако је неопходан стереотип који се може применти на све грађане Русије онда је то патриотизам, а не насиље. Чак и „најмодернији“ прозападно настројени Рус ће бранити своју земљу ако је било ко „само пипне“. Русија има репутацију гостопримљиве земље и њени житељи се труде да тако и остане.

Сви грађани Русије знају да би сваки негативан догађај на Светском првенству покопао шансе да се раскринкају предрасуде присутне у западним медијима. Ко зна, можда ће се хулигани из тог разлога и сами повући.