Доскорашњи почасни конзул Русије у Будви: Молим се да их не стигне клетва Светог Петра Цетињског...

Боро Ђукић у храму Христовог Васкрсења у Подгорици

Боро Ђукић у храму Христовог Васкрсења у Подгорици

Лична архива Бора Ђукића
У моменту док смо договарали интервју са просторија Почасног конзулата Руске Федерације у Будви уклањане су заставе и знамења. Овај чин представљао је формално извршење ноте црногорског Министарства вањских послова, којом је отказано гостопримство једном дипломати из Амбасаде Руске Федерације у Подгорици и поништен статус Бору Ђукићу, првом руском почасном конзулу у Црној Гори.

„Ја сам богат човјек, јер имам 5 синова и ћерку“, наводи Ђукић док у његовом дому опуштено ћаскамо, пре него што смо прешли на конкретан разговор о актуелним питањима, његовом личном доживљају Русије, младости и студијама проведених у овој великој земљи. Ма како се ситуација у будућности буде развијала Боро Ђукић, који се како каже и сада не предаје у борби за враћање руско-црногорских односа на онај ниво где су били током три века заједничке историје, остаће забележен у историји као први који је стекао звање руског почасног конзула на територији Црне Горе. 

Како коментаришете недавну одлуку надлежног министарства о ускраћивању вашег статуса почасног конзула Руске Федерације?

Боро Ђукић: Одузимањем статуса почасног конзула, односно дипломатским вокабуларом речено повлачењем моје егзафактуре од стране колега из моје бивше матичне куће Министарства иностраних послова, односно како га сад зову противно духу нашег језика називају „вањским“, нашао сам се у друштву 150 руских дипломата који су спријечени да обављају своју дужност. Са једне стране осјећам радост што сам сврстан у ред људи који свједоче истину, коју западни центри моћи сакривају од очију своје јавности.

Боро Ђукић и Игор Дамјановић

Са друге стране осјећам тугу што моје бивше колеге из црногорске дипломатије нијесу имале мудрости па да у насталој ситуацију поступе као рецимо наше балканске комшије из Словеније и Бугарске, које су пуноправне чланице НАТО-а и ЕУ, нијесу протјерале руске дипломате. Жао ми је и што нијесам само ја био жртвено јагње и што је моја Црна Гора ускратила гостопримство и једном дипломатском представнику из Амбасаде Руске Федерације у Црној Гори. Умјесто да у сриједу, када је у Русији проглашен Дан Жалости изрази саучешће за велику несрећу у руском граду Кемерово, у којој је међу 64-о страдалих било и 50-оро дјеце, црногорске власти су одлучиле да укину мој статус и протјерају руског дипломату.

Шта су по вашем мишљењу прави разлози масовног протеривања руских дипломата, оно што је званично наведено, или је иза свега друга позадина?

Б.Ђ.: Талас протјеривања руских дипломата инструмент је дискредитације руске државе. На Западу о Русији није дозвољена не само објективна слика о њеним међународним активностима и унутрашњим приликама, већ и објективан приказ историјских догађаја. Тамо је забрањено данас рећи да је Русија у 4 наврата ослобађала европске земље од разних завојевача, Отоманске Империје, Наполеона, супроставила се Аустроугарској 1914, а у Другом свјетском рату сломила је кичму нацистичком злу. Царска армија је стизала до Ајфелове куле и Константинопоља, а Црвена армија до Беча и Берлина. Русија никада није започела ниједан рат, а сваки је када је имала стабилне унутрашње прилике завршила успјешно, након чега би се за разлику од других великих сила, добровољно повлачила и европским народима остављала слободу.

Боро Ђукић и министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров

Данас је Русија једина земља која се у свијету активно бори против пошасти међународног тероризма и догађаји из Сирије представљају потврду за то. Западним центрима моћи ниједна истина о Русији не одговара па зато данас протјерују руске дипломате и забрањују програм канала Russia Today. Да ли је то демократија, или „демонократија“ просудите сами.

Наставићу да помажем Русима у Црној Гори

Како ће одузимање статуса почасног конзула утицати на ваше односе према грађанима Руске Федерације који стално, или привремено бораве у Црној Гору?

Б.Ђ.: Сатисфакцију за моје обављање функције почасног конзула Руске Федерације током готово 4 године, представљају десетине писама захвалности које су ми упутили руски грађани и лични допринос који сам дао сарадњи и братимљењу између руских и црногорских градова. Нека од ових писама објављена су и на званичним сајтовима руске амбасаде у Подгорици, односно сајту Министарства иностраних послова Руске Федерације. Туристи у наступајућој туристичкој сезони биће лишени услуга Почасног конзулата Руске Федерације у Будви и то шаље једну ружну и веома лошу поруку.    

Дозволите ми и да се лично обратим руским грађанима у Црној Гори: „Ја сам и даље спреман да вам пружим помоћ и подршку, сада истина без формалног звања конзула. Сви који имају моје контакте могу без икаквих устезања да ме позову и ја сам спреман да вам пружим подршку колико ми могућности сада дозвољавају“. За мене сатисфакцију представља и чињеница да Министарство иностраних послова Руске Федерације није повукло патентно писмо о мом постављењу на функцију почасног конзула.

Бивши почасни конзулат Руске Федерације у Црној Гори

Одбио да буде конзул русофобног режима Украјине

Како сте постали први у историји почасни конзул Руске Федерације у Црној Гори?

Б.Ђ.: Прије 10-ак година тадашња амбасадорка Украјине у Црној Гори Оксана Сљесаренко предложила ми је да се прихватим дужности почасног конзула Украјине. Пошто се у то вријеме на челу украјинске државе налазио русофобни предсједник Виктор Јушченко, ја сам се на овој понуди иницијално захвалио и дужности се прихватио пар година касније, када је на украјинским предсједничким изборима побиједио Виктор Јанукович. На овом положају остао сам све до почетка 2014. године када сам након мајданског пуча поднио оставку. У јулу мјесецу исте године у Амбасади Руске Федерације у Црној Гори уручено ми је од стране претходног амбасадора Андреја Нестеренка звање почасног конзула Руске Федерације.

Дужност почасног конзула Руске Федерације обављао сам поштено и одговорно, у складу са важећим законима и дипломатским конвенцијама. Својим дјеловањем нијесам повриједио правне норме и дипломатске конвенције. Стога, моја подршка политичкој партији Права Црна Гора и предсједничкој кандидатури Марка Милачића никако не може представљати основ да ми се статус почасног конзула Руске Федерације, на простору мог конзуларног дјеловања од Улциња до Херцег Новог, ускрати. Неколицина неупоредиво политички ангажованијих лица од мене стекло је звање почасних конзула неких европских држава и тај њихов статус нико није доводио у питање.

Никита Михалков у Подгорици

Инспирацију за своје дјеловање на мјесту Почасног конзула Руске Федерације у Црној Гори нашао сам у враћању историјског дуга који Црна Гора има према Русији и благослову Светог Петра Цетињског: „Проклет био сваки Црногорац који се одрекао мајке Русије“. Као вјерник православац, искрено се молим да наше актуелне државнике и дипломатске представнике не стигне клетва Светог Петра Цетињског, прије него се дозову памети и уваже Божју и народну вољу, која према последњим анкетама наводи да готово 80% грађана Црне Горе жели добре односе са Русијом и Србијом.

Шта за вас представља Русија?

Б.Ђ.: Русија је велика заштитница православља, највећа и ресурсима најбогатија земља на свијету. Русија током историје није угњетавала народе који су постајали њени поданици, већ дубоко поштовала њихову културу и традиције, а по мом субјективном мишљењу Русија представља и најперспективнију земљу на свијету.

Породица Ђукић у Москви

Русија је земља за коју ме везује моја прошлост, садашњост и будућност. Након завршетка војног рока 1989. године уписао сам студије економије на московској академији „Плеханов“. Мој отац је тада био запослен у дипломатско-трговачком представиштву СФРЈ у Москви. После завршених студија радио сам као представник једне аустријске компаније прво у Москви, потом у Алма Ати. Постидпломске уписао сам 1999. године на Дипломатској академији при Министарству иностраних послова у Москви. Окончао сам их одбраном докторске дисертације 2002. године, на Катедри за међународну економију, чији је ректор био и Јевгениј Примаков.

У садашњости и будућности ме за Русију везују моје пословне активности и чињеница да моја 4 сина студирају у Москви. Двојица похађају студије енергетике, а двојица уче на Дипломатској академији, гдје би најстарији Милош требало да дипломира следеће године.

Јевгениј Примаков и Боро Ђукић у Москви

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском