Руска дрвена црква на обали Јадранског мора

Манастир Рустово
Мала дрвена црква покривена снегом је типичан призор за хиљаде села и градова у Русији. Међутим, једна таква богомоља смештена је на свега неколико стотина метара од обале Јадранског мора и њеног бисера - полуострва Свети Стефан. Реч је о цркви подигнутој у част Светих Царских Мученика, која припада манастиру Рустово. Ово је ексклузивна репортажа Russia Beyond о овој по много чему јединственој богомољи и светињама Паштровића, у којима и данас као вековима уназад служе монаси из Русије.

С обзиром на снег који је завејао уску локалну цесту, наш пут ка Рустову настављамо пешице од Челобрда, баш од тачке где се завршава Јегоров пут, о коме сам писао октобра прошле године. Као да је нека виша сила хтела да причу о Паштровићима и њиховом древним светињама наставимо баш тамо где смо се јесенас зауставили. Поред Стефана Грломана хроничара Паштровића са којим сам у октобру заједно препешачио Јегоров путем, нашој малој „експедицији“ за Рустово придружио се и Нико Грацун, први комшија манастира Рустово. Његова породична кућа налази се непосредно преко пута манастирске порте.

После нешто више од километра успона долазимо пред манастирску капију. Тамо нас дочекује монахиња из сестринства. Затичемо јединствен призор, здање прекривено снегом одакле пуца диван поглед на Свети Стефан, Милочер и бескрајну пучину Јадранског мора.

Нисам први пут овом светом месту. Свима који имају жељу да га посете саветовао бих ипак пролеће, или лето када се непосредно можете упознати са лепотом бујне околне вегетације и манастирским газдинством.

Сам манастир окружен је боровом шумом, а манастирска фарма је прича за себе. Посебну атракцију ова мала фарма, на којој је најгласнији један велики гусан, представља за децу, али ни одрасле неће оставити равнодушним.  

Манастирска фарма

На мученичкој крвљу натопљеној земљи никла дрвена руска црква

Рустово је данас женски манастир, посвећен Успењу Пресвете Богородице. Освећен је 2004. године. У склопу манастирског комплекса налази се и дрвена црква Светих царских мученика. Освештана је у јулу 2006. године, на 88. годишњицу страдања последњег руског цара и његове породице. У цркви светих царских мученика налази се икона Богородице иверске, за коју се верује да помаже породицама које не могу да добију децу.

Мироточива икона Богородице Иверске

Најпознатију реликвију манастира Рустово представља икона „Благоухаони цвијет“, за коју монахиње наводе да се „сама обнавља“. Сматра се да потиче из 14. века. У Рустово су једном приликом донете две старе даске за које је постојало сведочанство да су некада биле иконе. Након њиховог спајања, постоји предање да се догодило  чудо, на деловима дасака постали су препознатљиви ликови Богородице и Исуса Христа. Како су нам саопштиле монахиње манастира Рустово, иконе „Благоухаони цвијет“ и Богородице Иверске су мироточиле. У самој манастирској порти налазе се остаци цркве за коју се процењује да датира из 12 века.    

На врху мале дрвене цркве Светих Царских Мученика налази се крст пободен у полумесец, који се може видети на многим руским храмовима. Крст изнад полумесеца симболизује престанак вековног „татарског јарма“, период који наступа након велике победе војске цара Ивана Грозног и заузимања Казања 1552. године. Прикладнији локалитет у Црној Гори за подизање храма у славу царске породици Романов - страдалника за православну веру , од Рустова тешко да би се нашао.  Баш на овој земљи у 14. веку, 8 година пре Косовског боја , догодио се стравичан покољ, у коме је по предању убијено око 1400 житеља Паштровића.

Пострадали су само зато што су одбили да се одрекну православне вере. За покољ нису биле одговорне никакве хунске и монголске хорде, или Турци који су у то време увелико наступали на Балкан. Покољ је почињен од стране хришћана, војске угарског краља Лудвига. Мученичком крвљу натопљена паштровска земља и манастир Михољска Превлака,  чијих је 70 монаха отровано у 15 веку у млетачкој завери, после чијег страдања је овај древни манастир на коме је Свети Сава установио седиште прве српске архиепископије 1219. године порушен, сведоче да непријатељи православља на Балкану нису били само турски освајачи, већ и да су злочини хришћана католика неретко били суровији и подмуклији.

Од неколико стотина хиљда руских туриста који током туристичке сезоне посете црногорско приморје и неколико десетина хиљада који су овде стекли некретнине, тек ретки су упознати да у оквиру манастира Рустово постоји црква Светих Царских Мученика,  слично као и са Јегоровим путем. Јединствени примери историјске и духовне блискости српског и руског народа као да не могу доћи до изражаја од бројних измишљених легенди, као што је она о Марку и Јелени (будванским Ромеу и Јулији), или она коју поједини водичи у Бокоторском заливу шире о викендици Лава Толстоја у Перасту.

Црква Светих Царских Мученика није једина богомоља посвећена руским светитељима која припада манастиру Рустово. У надлежности овог манастир налази се и скит Свете Матроне Московске, смештен у Грбљу на неких 20-ак километара од самог манастирског комплекса.

Рустово и манастир Прасквица, одакле креће Јегоров пут нису једине светиње у овом дијелу Паштровића. Након топлог пријема и послужења уприличеног од стране сестринства манастира Рустово ми наш пут настављамо према манастиру Дуљево.

После нешто мање од два километра долазимо пред овај живописни манастир, на 470 метара надморске висине. О овом древном манастиру који датира из 14. века, његовој занимљивој историји у којој посебно место заузмају специфични односи са манастиром Дечани и Светом Гором, неком другом приликом. После кратког предаха наш пут настављамо даље до цркве Светог Ђорђа смештеној на неких 700 метара надморске висине, на врху Доња Мртвица.

Црква-скит Светог Ђорђа, Доња Мртвица - Паштровићи

Основни разлог кратког задржавања у манастриру Дуљеву био је кратак први мартовски дан. До  Челобрда се требало вратит пре мрака, који у ово доба године пада већ око 18 часова. Од Дуљева до цркве Светог Ђорђа која се налази на узвишењу изнад села Куљаче, преостаје нам нешто више од километра оштрог успона који пролази углавном кроз густу шуму.

На путу од манастира Дуљево до цркве Светог Ђорђа

Нестварна лепота шуме покривене снегом и шумских потока са једне, а прелеп поглед на Свети Стефан и плаву пучину са друге стране. Након последњег великог напора  и успона, газећи 30-ак сантиметара снега, стигли смо до врха Доња Мртвица и цркве-скита посвећене Светом Ђорђу. Заиста нисам могао да слутим да ћу своје најекстремније искуство на снегу доживјети на пар стотина метара ваздушне линије од обале Јадранског мора.  

Монахиња Олга Јегоровим стопама

Зашто нам је било толико важно да дођемо до цркве-скита Светог Ђорђа? Жеља нам је била да поразговарамо са монахињом Олгом, која је у ово паштровско беспуће дошла из Русије. Професорица музике рођена у Самари, која је радни век провела у Москви, на готово истом простору као и монах Јегор пре више од 2 века служи Богу и исповеда православну веру. Претпоставља се да је на месту где служи монахиња Олга сахрањена половина Паштровића убијена у горепоменутом угарском покољу из 1381. године.

Међутим, монахињу Олгу не затичемо у цркви што нас је прилично забринуло. Позвали смо је на телефон, саопштила нам је да се разболела од упале плућа и налази се на лечењу на Цетињу. Богу хвала њено здравствено стање је сада боље и већ неколико недеља поново је у црквици Светог Ђорђа, одакле се пружа невероватан поглед на најлепши део јадранске обале, на потезу од Светог Стефана до Будве.

У манастиру Рустово сваког 17. јуна окупља се велики број верника на празних Светих Царских Мученика.

Обележавање Дана светих царских мученика

Празник Светих царских мученика, Рустово, 2016.

Наредна 100. годишњица њиховог страдања, која пада кроз 2 месеца, биће посебно обележена. Пре тога 18. маја у манастиру Дајбабе у близини Подгорице, у присуству митрополита Црногорско Приморског Амфилохија биће освећен споменик цару Николају Другом Романову, на 150. годишњицу његовог рођења.      

Митрополит Амфилохије у манастиру Рустово, празник Светих царских мученика, 2015.

Сазнајте још: „Јегоров пут“, прича о подвигу руског калуђера од пре три века

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

This website uses cookies. Click here to find out more.

Accept cookies