Од Сахалина до Калмикије: Колико је овај Рус у стању да истрчи?

Јевгениј Фелдман
Руски ултрамаратонац доказује да трчање може бити најзанимљивија ствар на свету!

Осмог априла у 18:18 негде у трсци на јужној граници руске републике Калмикија стоји 38-годишњи спортиста који је завршио свој ултрамаратон. Зове се Дмитриј Јерохин и управо је претрчао Калмикију са севера на југ, 574 км за 7 дана 10 сати и 48 минута, 77 километара на дан.

Од 2006. године Дмитриј је истрчао преко 150 маратона и ултрамаратона, међу којима 250 км Пешчаног маратона у Сахари (2013), 1700 км Супермаратона Москва – Сочи (2014) и 60 км на највишој надморској висини - Еверест маратон (2017). Колико овај човек може да истрчи? И ништа мање важно питање: зашто?

Жеља и изазов

Дмитриј је правник из Новокузњецка. Заинтересовао се за трчање када је имао 25 година и прочитао књигу „Трчање у помоћ“ чувеног руског маратонца Андреја Чиркова, који је почео да трчи тек када је напунио 54 године (данас Чирков има 78, а истрчао је 179 маратона!).

„Нисам волео спорт, али ме је инспирисала његова (Чирковљева) прича и одмах сам почео да планирам како ћу да тренирам, изабрао сам маратон за који бих могао да се припремим за 100 дана и остварио свој план за 96 дана“, говори Дмитриј. Захваљујући Чирковљевој књизи Дмитриј се заинтересовао за ултрамаратоне (стаза дужа од маратонских 42 километра) и осетио потребу да скрене с асфалтиране стазе и пређе у планине и пустиње. 

До маратона у Сахари 2013. Дмитриј је већ истрчао неколико у Русији и Украјини, али врелина и проблеми са залихама хране су довели до тога да тај маратон постане једно од највећих искушења у његовом животу. Као највећи извор калорија понео је сало, али оно се истопило већ другог дана. Дмитриј би четири дана трчао без хране да му није помогао сународник Владимир Волошин који је поделио са њим своје залихе. Јерохин је завршио трку на 43. месту, брже од свих осталих маратонаца из Русије. Да није било незгоде са храном, вероватно би био међу 30 најбољих.

2016. године поставио је себи задатак да направи круг око Бајкалског језера и на тај начин скрене пажњу на лошу еколошку ситуацију у региону. Стаза је била тешка: једном је пар дана трчао поред шумског пожара и двапут је имао близак сусрет с медведом. За 28 дана истрчао је 1200 километара, 500 километара мање од планираног. Био је хоспитализован због бојазни да се заразио крпељским менингоенцефалитисом. Али ни то га није зауставило да кује амбициозне планове.

Шта га тера да трчи?

За многе људе трчање је досадна ствар. Трчање у дивљини има додатне минусе, попут зараза и лоших временских услова. Али Дмитриј и њему слични маратонци којих је у Русији све више схватају да је ризик неизоставни део авантуре.

Јерохин је прошле године претрчао Сахалин од севера на југ: 1000 километара за 20 дана, преко река и кроз дивљу природу. Истина, ноћио је у хотелима и приватним кућама на које је наилазио.

„Кад трчим мислим на то где газим, мислим на стазу и пратим своје психичко стање“, каже Дмитирј за Russia Beyond. 

Сваки пут када постави себи нови циљ, посвети тај маратон нечему важном за читаво друштво. Маратон Москва – Сочи је на пример био добротворни маратон који је прикупио средства за људе који су претрпели мождани удар, а маратон у Калмикији је за очување популације угрожене антилопе сајга.  

Дмитриј такође радо дели савете и тренира друге ултрамаратонце. „Од 2008. године тренирам људе. Неке редовно, некима само дајем савете. Радим то бесплатно. Радује ме сама идеја да се шири култура трчања у Русији“, каже он.

Свој наредни маратон ће трчати између 14. и 27 маја: 900 километара кроз 10 градова Златног прстена.

Северна Осетија - Аланија

„Маратонац мора имати нервни систем који ће га чувати од монотоније“, каже Дмитриј. „Постоје људи који психички нису у стању да тако дуго трче. У таквим случајевима саветујем да после сваког километра истрче 50-100 метара спринт, да се 'освесте'. Може се такође трчати уз музику или аудио-књигу.“

Не постоји савета који ће одговарати свима, верује Дмитриј. „Ја сам присталица регуларног трчања, бар 15-20 км дневно. За оне који тек почињу да трче, најважније је да буду опрезни. Почетници се лако повреде и зато не треба журити. Помоћи ће вам редовни тренинзи и свакојаки савети са Јутјуба“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“