Милан Марић: „Санкт Петербург ће заувек остати у мом сећању, као прва љубав“

Милан Марић се управо вратио из Москве где му је на 40. Међународном московском филмском фестивалу чувени руски режисер Никита Михалков уручио награду Chopard Talent award. Чувена јувелирска кућа је високо оценила Марићев таленат.

Тако су се за младог српског глумца који раније није имао главне улоге у филму широко отворила врата у руски кинематограф. Милан не крије своје емоције због таквих неочекиваних промена у његовом животу. 

Милан Марић: У Москви је сада било дивно! Добијање награде на Московском филмском фестивалу је диван повод, а што се тиче Михалкова, он је велики редитељ и велико задовољство је седети са њим, разговарати, тако да сам јако срећан! Никад се не зна шта ће бити. Зашто да не, хтео бих да одиграм у његовом филму! Русија има велику историју и књижевност, чувене писце, доста ликова и ја бих желео да играм све и свашта!

Како је протекла сарадња са Алексејом Германом? 

Рад са Алексејом Германом је био фантастичан. Ми смо се јако добро разумели, иако се уопште нисмо познавали. Упознали смо се тек на кастингу за „Довлатова“. Веома је храбро изабрати неког клинца од 25 година кога уопште не познајеш, ниси га гледао раније. А ти одлучујеш да он игра главну и битну улогу.

За мене то је ужасно храбро и та његова храброст ме обавезује да и ја будем храбар  и идем корак напред. Знао сам сваког тренутка да нећу изгубити у том свом тражењу Довлатова којег сам хтео да одиграм. И Алексеј ми је дао довољно слободе да истражујем. Али у сваком тренутку када бих ја почео да се губим, он би ме вратио назад. Имао сам поверења у њега.

Како си се навикао на зиму у Санкт Петербургу?

На снимању је било хладно, Србија је мало јужнија земља, и санктпетербуршка клима је била за мене један од сокова. Она је јако специфична, велика је влажност ваздуха. Град је на северу, и та зима је стварно зима. Мени су рекли да није била мека зима. Ја у животу нисам осетио -27! А појео сам на снимању једне сцене око 12 сладоледа, наравно не до краја. И први ми се допао, али више од десет је сувише!

Да ли сматраш да је филм успешан?

Ја сам јако задовољан како пролази филм иначе, људи јако дивно реагују, имају потребу да причају, питају. Филм отвара дискусије, неким се свиђа, некима се не свиђа. То је сасвим у реду, и то је његова величина, што заправо никога не оставља равнодушним. Довлатов је руски писац и у Русији је ужасно цењен, популаран и уважен, и Руси га воле и имају своју перцепцију какав је био. И из тога делују и говоре: ово би могло овако или јесте, одлично сте одиграли, свака вама част. У том смислу има разлике између руских и српских гледалаца.

Шта се тиче града, по мени он је један од најлепших на свету. А мени су се десиле тамо дивне ствари, као „Довлатов“. И ја ћу тај град заувек памтити. Санкт Петербург и та прва главна улога  ће остати незаборавне за мене као прва љубав.

Прочитајте још: Зашто треба гледати нови руски историјски филм „Собибор“

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!