Милан Марић: „Санкт Петербург ће заувек остати у мом сећању, као прва љубав“

Милан Марић у филму „Довлатов“

Милан Марић у филму „Довлатов“

Kinopoisk
Овог пролећа у Руском дому и Комбанк Арени у Београду приказан је филм „Довлатов“ руског редитеља Алексеја Германа млађег, у којем је главна улога припала младом српском глумцу Милану Марићу. У ексклузивном интервјуу за Russia Beyond нова српска звезда руског кинематографа говори о снимању и утисцима које је понео из Русије.

Милан Марић се управо вратио из Москве где му је на 40. Међународном московском филмском фестивалу чувени руски режисер Никита Михалков уручио награду Chopard Talent award. Чувена јувелирска кућа је високо оценила Марићев таленат.

Тако су се за младог српског глумца који раније није имао главне улоге у филму широко отворила врата у руски кинематограф. Милан не крије своје емоције због таквих неочекиваних промена у његовом животу. 

Милан Марић: У Москви је сада било дивно! Добијање награде на Московском филмском фестивалу је диван повод, а што се тиче Михалкова, он је велики редитељ и велико задовољство је седети са њим, разговарати, тако да сам јако срећан! Никад се не зна шта ће бити. Зашто да не, хтео бих да одиграм у његовом филму! Русија има велику историју и књижевност, чувене писце, доста ликова и ја бих желео да играм све и свашта!

Како је протекла сарадња са Алексејом Германом? 

Рад са Алексејом Германом је био фантастичан. Ми смо се јако добро разумели, иако се уопште нисмо познавали. Упознали смо се тек на кастингу за „Довлатова“. Веома је храбро изабрати неког клинца од 25 година кога уопште не познајеш, ниси га гледао раније. А ти одлучујеш да он игра главну и битну улогу.

За мене то је ужасно храбро и та његова храброст ме обавезује да и ја будем храбар  и идем корак напред. Знао сам сваког тренутка да нећу изгубити у том свом тражењу Довлатова којег сам хтео да одиграм. И Алексеј ми је дао довољно слободе да истражујем. Али у сваком тренутку када бих ја почео да се губим, он би ме вратио назад. Имао сам поверења у њега.

Како си се навикао на зиму у Санкт Петербургу?

На снимању је било хладно, Србија је мало јужнија земља, и санктпетербуршка клима је била за мене један од сокова. Она је јако специфична, велика је влажност ваздуха. Град је на северу, и та зима је стварно зима. Мени су рекли да није била мека зима. Ја у животу нисам осетио -27! А појео сам на снимању једне сцене око 12 сладоледа, наравно не до краја. И први ми се допао, али више од десет је сувише!

Да ли сматраш да је филм успешан?

Ја сам јако задовољан како пролази филм иначе, људи јако дивно реагују, имају потребу да причају, питају. Филм отвара дискусије, неким се свиђа, некима се не свиђа. То је сасвим у реду, и то је његова величина, што заправо никога не оставља равнодушним. Довлатов је руски писац и у Русији је ужасно цењен, популаран и уважен, и Руси га воле и имају своју перцепцију какав је био. И из тога делују и говоре: ово би могло овако или јесте, одлично сте одиграли, свака вама част. У том смислу има разлике између руских и српских гледалаца.

Шта се тиче града, по мени он је један од најлепших на свету. А мени су се десиле тамо дивне ствари, као „Довлатов“. И ја ћу тај град заувек памтити. Санкт Петербург и та прва главна улога  ће остати незаборавне за мене као прва љубав.

Прочитајте још: Зашто треба гледати нови руски историјски филм „Собибор“

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

This website uses cookies. Click here to find out more.

Accept cookies