Руски дипломата са породицом одао пошту жртвама НАТО агресије у Мурину

Уз присуство неколико стотина грађана и представника антифашистичких организација и друштвених покрета одржан је парастос на 19. годишњицу страдања цивила у Мурину, варошици на северу Црне Горе. Злочин у Мурину представља највећи злочин који је НАТО авијација починила на територији Црне Горе током агресије 1999. Ове године солидарност с муринским жртвама исказао је и дипломата из амбасаде Русије у Подгорици, који је у удаљену варошицу дошао са супругом и троје мале деце.

Алексеј Тарковскиј, дипломата из Амбасаде Руске Федерације, са децом у Мурину.

Посљедњег дана априла 1999. године авиони НАТО пакта су око 14:30 часова са неколико пројектила погодили мост у Мурину, варошици на северу Црне Горе. Стари камени мост, дело руског белог емигранта Ивана Сукуренкова није порушен том приликом. Mеђутим, НАТО бомбе истоварене тог 30. априла разориле су центар варошице и угасиле су 6 људских живота, од чега троје деце. 

Од овог НАТО злочина прошло је 19 година, а сећања мештана Мурина су и даље жива. Велики број Мурињана и ове године био је присутан на парастосу страдалима.  Овде уз мост налази се основна школа Петар Дедовић, у којој се као и у осталим црногорским школама током НАТО агресије одвијала настава, јер је тадашње Министарство образовања Републике Црне Горе издало наредбу да се наставни процес мора одвијати без прекида. Радомир Коматина, у време НАТО агресије професор у локалној основној школи, тог 30. априла изгубио је оца Манојла и своја два ученика, Мирослава Кнежевића и Оливеру Максимовић. И данас када се помену ови трагични догађаји професор Коматина не може да не пусти сузу, нарочито када се помену Мирослав и Оливера.

Свештенство СПЦ служи парастос муринским жртвама.

Стари мурински мост тог 30. априла 1999. није имао апсолутно никакав стратешки значај за Војску Југославије и тврдње званичника НАТО-а да је његово рушење имало за циљ спречавање могућег дотурања помоћи јединицама Војске Југославије у случају НАТО копнене агресије делују апсурдно. Најбоље јединице Друге армијске области (у коју је територијално потпадала Црна Гора) већ у првим данима агресије биле су упућене на Косово и Метохију и придружене Трећој армији Војске Југославије. Такав је био случај рецимо са 37. моторизованом бригадом под командом потпуковника Љубише Диковића. Ова елитна јединица је из Рашке у прва два дана агресије била упућена у рејон Дренице и за заслуге у одбрани земље 1999. године касније одликована Орденом народног хероја.

Грађани Мурина на парастосу 30. април 2018.

Најсавременија техника осматрања и сателитски навођене ракете НАТО пакту су дозвољавале да дејствује у било којим временским условима. Када томе додамо чињеницу да мост у Мурину није порушен тог 30. априла 1999, већ неколико дана касније када је бомбардован у глуво доба ноћи, намеће се закључак да у првом бомбардовању Мурина циљ није био мост већ људи, у првом реду деца. Тог 30. априла око старог муринског моста играло се троје деце. У друштву горепоменутих Мирослава и Оливере, налазила се и десетогодишња Јулија Брудар. И њен животни пут прекинут је тада на муринском мосту.

Отац и мајка страдалог Мирослава Кнежевића

Мирослављеви родитељи су и даље живи. Спомен обележје, које је подигла Савезна влада СРЈ када се на њеном челу налазио Момир Булатовић, посетили су и ове године. Отац Мирко у својој болној исповести од пре две године испричао ми је да је свог сина Мирослава идентификовао по патици на десној нози, јер је дечаково тело било унакажено до непрепознатљивости. Теодора Брудар неколико месеци након НАТО злочина у коме је убијена њена сестра Јулија кренула је у први разред основне школе. Када је на часу ликовног добила задатак слободну тему, мала Теодора је нацртала прецизну скицу места злочина у коме је погинула сестра.

Цртеж мале Теодоре Брудар

На овогодишњем парастосу у Мурину солидарност са жртвама НАТО бомбардовања од 30. априла 1999. године присуствовао је и други секретар Амбасаде Руске Федерације у Црној Гори. Овај млади дипломата, који већ 12 месеци службује у Црној Гори, у Мурино је дошао са својом супругом и троје мале деце. Са друге стране, нико од представника државних власти није био у понедељак у Мурину, а званичници НАТО пакта никада се непосредно нису исказали кајање за овај злочин.

Међутим високи представници црногорске власти неретко на непоболне ране породица муринских жртава сипају со. Прошле године без народног референдума Црна Гора је постала чланица НАТО пакта, а у јеку дебате тадашњи главни координатор Веско Гарчевић (сам пореклом из Мурина) захтеве породица да им држава Црна Гора исплати одштету окарактерисао као неморалне.

Веско Гарчевић

Наиме, 30. априла заказили су системи за узбуњивање и пре бомбардовања моста у Мурину се нису чуле сирене за ваздушну опасност. Управо ову чињеницу су породице страдалих искористиле као правни основ за тужбу против државе Црне Горе. Без икаквих скрупула и моралних обзира бранећи позиције својих налогодаваца, Гарчевић је на истој дебати тврдио да је НАТО нудио извињење, али да су га становници Мурина одбили. Како је тада навео, уз његово посредовање из НАТО пакта је понуђено да као компензација за страдале цивиле у муринској основној школи буде направљен мокри чвор. Гарчевић је изразио лично чуђење зашто је овакво извињење ипак није реализовано, јер је нови директор о договорима свог претходника са НАТО пактом, постигнутом уз посредовање Гарчевића, није хтео да чује.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

This website uses cookies. Click here to find out more.

Accept cookies