Игор Дамјановић
Посљедњег дана априла 1999. године авиони НАТО пакта су око 14:30 часова са неколико пројектила погодили мост у Мурину, варошици на северу Црне Горе. Стари камени мост, дело руског белог емигранта Ивана Сукуренкова није порушен том приликом. Mеђутим, НАТО бомбе истоварене тог 30. априла разориле су центар варошице и угасиле су 6 људских живота, од чега троје деце.
Од овог НАТО злочина прошло је 19 година, а сећања мештана Мурина су и даље жива. Велики број Мурињана и ове године био је присутан на парастосу страдалима. Овде уз мост налази се основна школа „Петар Дедовић“, у којој се као и у осталим црногорским школама током НАТО агресије одвијала настава, јер је тадашње Министарство образовања Републике Црне Горе издало наредбу да се наставни процес мора одвијати без прекида. Радомир Коматина, у време НАТО агресије професор у локалној основној школи, тог 30. априла изгубио је оца Манојла и своја два ученика, Мирослава Кнежевића и Оливеру Максимовић. И данас када се помену ови трагични догађаји професор Коматина не може да не пусти сузу, нарочито када се помену Мирослав и Оливера.
Игор Дамјановић
Стари мурински мост тог 30. априла 1999. није имао апсолутно никакав стратешки значај за Војску Југославије и тврдње званичника НАТО-а да је његово рушење имало за циљ спречавање могућег дотурања помоћи јединицама Војске Југославије у случају НАТО копнене агресије делују апсурдно. Најбоље јединице Друге армијске области (у коју је територијално потпадала Црна Гора) већ у првим данима агресије биле су упућене на Косово и Метохију и придружене Трећој армији Војске Југославије. Такав је био случај рецимо са 37. моторизованом бригадом под командом потпуковника Љубише Диковића. Ова елитна јединица је из Рашке у прва два дана агресије била упућена у рејон Дренице и за заслуге у одбрани земље 1999. године касније одликована Орденом народног хероја.
Игор Дамјановић
Најсавременија техника осматрања и сателитски навођене ракете НАТО пакту су дозвољавале да дејствује у било којим временским условима. Када томе додамо чињеницу да мост у Мурину није порушен тог 30. априла 1999, већ неколико дана касније када је бомбардован у глуво доба ноћи, намеће се закључак да у првом бомбардовању Мурина циљ није био мост већ људи, у првом реду деца. Тог 30. априла око старог муринског моста играло се троје деце. У друштву горепоменутих Мирослава и Оливере, налазила се и десетогодишња Јулија Брудар. И њен животни пут прекинут је тада на муринском мосту.
Игор Дамјановић
Мирослављеви родитељи су и даље живи. Спомен обележје, које је подигла Савезна влада СРЈ када се на њеном челу налазио Момир Булатовић, посетили су и ове године. Отац Мирко у својој болној исповести од пре две године испричао ми је да је свог сина Мирослава идентификовао по патици на десној нози, јер је дечаково тело било унакажено до непрепознатљивости. Теодора Брудар неколико месеци након НАТО злочина у коме је убијена њена сестра Јулија кренула је у први разред основне школе. Када је на часу ликовног добила задатак слободну тему, мала Теодора је нацртала прецизну скицу места злочина у коме је погинула сестра.
Архива
На овогодишњем парастосу у Мурину солидарност са жртвама НАТО бомбардовања од 30. априла 1999. године присуствовао је и други секретар Амбасаде Руске Федерације у Црној Гори. Овај млади дипломата, који већ 12 месеци службује у Црној Гори, у Мурино је дошао са својом супругом и троје мале деце. Са друге стране, нико од представника државних власти није био у понедељак у Мурину, а званичници НАТО пакта никада се непосредно нису исказали кајање за овај злочин.
Међутим високи представници црногорске власти неретко на непоболне ране породица муринских жртава сипају со. Прошле године без народног референдума Црна Гора је постала чланица НАТО пакта, а у јеку дебате тадашњи главни координатор Веско Гарчевић (сам пореклом из Мурина) захтеве породица да им држава Црна Гора исплати одштету окарактерисао као неморалне.
Портал ИН4С
Наиме, 30. априла заказили су системи за узбуњивање и пре бомбардовања моста у Мурину се нису чуле сирене за ваздушну опасност. Управо ову чињеницу су породице страдалих искористиле као правни основ за тужбу против државе Црне Горе. Без икаквих скрупула и моралних обзира бранећи позиције својих налогодаваца, Гарчевић је на истој дебати тврдио да је НАТО нудио извињење, али да су га становници Мурина одбили. Како је тада навео, уз његово посредовање из НАТО пакта је понуђено да као компензација за страдале цивиле у муринској основној школи буде направљен мокри чвор. Гарчевић је изразио лично чуђење зашто је овакво „извињење“ ипак није реализовано, јер је нови директор о договорима свог претходника са НАТО пактом, постигнутом уз посредовање Гарчевића, није хтео да чује.