Професор српског центра у Нижњем Новгороду: „Маштам да се преселим у Србију“

Живот
КАТАРИНА ЛАНЕ
Ирина Абрамова, предавач српског језика у српском центру Државног универзитета у Нижњем Новгороду говори за Russia Beyond како је заволела Србију и како преноси ту љубав својим студентима.

Српски центар у оквиру Државног универзитета „Лобачевски“ у Нижњем Новгороду један је од првих центара у Русији у ком се учи српски језик. Томе је допринело братимљење Нижњег Новгорода и Новог Сада, ентузијазам студената и љубав предавача према Србији. Ирина Абрамова је први пут боравила у Србији пре три године и оставила у њој делић свог срца.

„Кад сам пре три године допутовала у Београд видела сам да јако подсећа на Нижњи Новогород: кроз оба града протичу велике реке. То је оставило на мене јак утисак! Тада сам почела да учим српским језик у летњој школи. Заљубила сам се у Србију моментално. И пре свега у људе. Брзо сам се спријатељила са једном Српкињом и то је нешто више од пријатељства. Друже се већ сви чланови наших породица. Такви односи су веома ретки у животу, а нама је то успело за три године. Срби су невероватно отворени!

Много волим Нови Сад. Волим да шетам по њему, да уживам у лепоти града. И маштам да се преселим у Србију! Желела бих да пренесем ту љубав својим студентима. Нижњи Новгороди нема неке економске везе са Србијом али нас јако привлачи српска култура. Сада сарађујемо са српским гимназијама, факултетима у Новом Саду и Београду. На нашем филолошком и новинарском факултету се предаје српски језик и наш је задатак да привучемо што више српских студената, и да пошаљемо наше студенте у Србију. Зато смо започели сарадњу између гимназија, да би српска деца имала могућност да се упишу на наше факултете биологије, екологије, хемије који су повезани са прерадом нафте. И ми радимо на томе да руски студенти добију могућност да упишу магистарске студије у Србији. За то је потребан српски језик. Код нас га предају Срби који су и сами студенти у Нижњем Новгороду.

Наравно да српским студентима у почетку живот у Нижњем Новгороду изгледа тешко, јер Русија се веома разликује од Србије. Нижњи Новгород је велики град, и овде нема оних удобности на које су навикли у српским градовима. Поред тога, српски студенти долазе у септембар, а код нас је тада већ хладно и има мало сунца до краја академске године. На то се тешко навикавају. Али сви Срби кажу да су Београд и Нижњи Новгород веома слични: погледа из Кремља на Стрелку је копија погледа са Калемегдана на Ушће. Кад се врате са летњег распуста српски студенти нам доносе вино, ајвар, српску чоколаду. А када одлазе кући пишу нам како маштају да се што пре врате у Нижњи Новгород!“

Прочитајте још: Обилазак Нижњег Новгорода за 72 сата