Трећи „Бесмртни пук“ у Београду: Заједничка победа Руса и Срба

Дмитриј Лане
Треће пролеће заредом, на Дан Победе хиљаде људи са портретима својих рођака који су се борили у Другом светском рату изашли су на улице српских градова. Два града Републике Српске – Бањалука и Требиње, шест градова Србије – Краљево, Параћин, Ниш, Крагујевац, Крушевац и Београд у такт ратних песама корачали су у маршу сећања. Дописница Russia Beyond на српском Катарина Лане је разговарала са неким од учесника „Бесмртног пука“ у Београду.

У групи празнично расположених људи у очекивању почетка марша поред Новог гробља стоји скромно обучени старији мушкарац са црно-белим портретом човека чије је име написано руком.

Петар Васић

Петар Васић: „То је мој најстарији брат Реља Васић, рођен 1924. Завршио је нижу гимназију у Тузли, вишу у Београду са десеткама. Студент, комуниста, Бањички логораш. Он је погинуо 19. априла у Славонском Броду 1945. године. Дан Победе за мене је пут у живот, који су мени дали Реља и још два моја брата, Драгољуб и Страхиња. Они су погинули у логорима, а ја и данас живим и ту сам. 

Одјекују песме из Другог светског рата, људи везују георгијевске лете, деле цвеће. „Бесмртни пук“ ће проћи традиционалним путем: Рузвелтовом, булеваром кнеза Александра до Скупштине. Београђанка Гордана Ћетковић не може да задржи сузе говорећи о својим родитељима. Црно-белу фотографију и њихове медаље држи у рукама. 

Гордана Ћетковић

Гордана Ћетковић: „Отац ми је дипломата, професор француског језика са Сорбоне, а мајка дипломирани правник са Београдског факултета. Мој отац је дошао из Француске да би учествовао у подизању устанка у Србији и ово је захвалница Јосипа Броза за учешће у Петој офанзиви на Сутјесци, где је отац био рањен. Учествовао је у борбама заједно са Црвеном армијом у ослобођењу Београда у саставу Црногорске бригаде, која је прва ушла у Палату Албанија и подигла заставу заједно са црвеноармејцима. То морам да нагласим, јер ревизионисти бришу нашу историју. Он је завршио на Голом отоку, седам година га је мама чекала. Преживела је тортуре Немаца, радила до краја и умрла је у 92 години на моје две руке. Она је сахрањена овде на Новом гробљу. Они су гинули за истину и за правду и ја поносно марширам за њих, моје синове, моје унуке и, ако Бог да, за праунуке, да се никад не понове страхоте рата и да нам историја буде учитељица живота! 

Руски амбасадор у Београду Александар Чепурин је положио венце испред споменика ослободиоцима Београда заједно са делегацијом кадета који су допутовали из Русије.

Ови млади људи часно носе униформе, чувају сећање на подвиге својих предака, који би се поносили таквим потомцима.

Платон Соколов

Платон Соколов, полазник Московског кадетског корпуса „Хероји Севастопоља“: „Наше деде и прадеде су нам по цени живота омогућиле мирно небо над главом. Ми смо слободни људи, и нисмо под чизмом фашистичких снага. Мој прадеда је био тешко рањен. Шрапнел који су извадили је био поред самог срца. Али он је и данас жив, а ја сам полазник кадетског корпуса, јер желим да наставим његово дело, да браним отаџбину и мир на Земљи.“ 

Пуковник Александар Крамаров и питомци кадетског корпуса

Заједничке фотографије са руским кадетима су желели сви Београђани. А њихов командир Александар Крамаров је обећао да ће најесен на Дан ослобођења Београда поново доћи и донети још већу групу младих руских војника.

Пуковник Александар Крамаров, предавач Московског кадетског корпуса „Хероја Севастопоља“: „Братске словенске односе су сачували само Русија и Србија. Овде се то одлично осећа. То се види у очима Београђана, то се види када дечаци у униформама иду улицом. Мој отац Григориј Крамаров је прошао цео рат. Регрутован је 1939. и носи је униформу до 1946. Ми васпитавамо нашу децу управо на таквим примерима.“

Транспарент на ком пише „Бесмртни пук Србија“ широк је колико и улица. А иза њега стоје Александар Чепурин, Горан Весић, Зоран Ђорђевић, Никола Селаковић, Ненад Поповић и стотине Београђана и гостију из других градова. Одјекује марш и колона је кренула Рузвелтовом. Људи са прозора машу заставама, а испред „Бесмртног пука“ полаку се крећу „Ноћни вукови“ са заставама Србије и Русије.

Русија и Србија су поново корачале раме уз раме, као и пре 73 године, када су једног оваквог пролећа наши народи извојевали тако тешку и нама драгу победу.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

This website uses cookies. Click here to find out more.

Accept cookies