Романови добили споменик у Црној Гори

Црна Гора, коју су некада сматрали заветном земљом Царске Русије, добила је спомен – капелу посвећену Светим Царским Мученицима – породици последњег руског цара Николаја Другог Романова. Манастир у оквиру кога је установљена спомен капела Светих Царских Мученика подигнут је на Дајбабској гори у околини Подгорице крајем 19. века. Манастирска црква посвећена Успењу Пресвете Богородице делом залази у пећину у облику крста. Оснивач овог необичног манастира је Преподобни Сименон (Поповић) – Дајбабски, који се на челу манастирског братства налазио од његовог оснивања до свог упокојења, у сам освит Другог светског рата. Интересантно је да је данашњи архимандрит манастира Дајбабе Данило (Бел) у Црну Гору дошао из Русије.

Цар Николај Други био је веома посвећен и заштитнички настројен према Србији и Црној Гори. У његово време руске субвенције представљале су половину црногорског државног буџета, готово комплетан савремени арсенал војске Краљевине Црне Горе потицао је од руских донација или био стечен од руских кредита, касније махом отписаних. Неке грађевине које и данас својом лепотом плене у црногорским градовима попут Цркве Светог Василија Острошког у Никшићу задужбина су цара Николаја Другог. Балкански и Први светски рат спречили су да последњи руски цар постане и ктитор Саборног Храма Свете Тројице. Царев контроверзни стриц и зет краља Николе, велики кнез Николај Николајевич Романов, почетком Првог светског рата начелник генералштаба руске војске, који у фебруара 1917. стаје на страну противника Николаја Другог, 1910. године на Цетињу је положио камен темељац за ову богомољу. Митрополит Амфилохије је у беседи у манастиру Дајбабе изразио наду да саборни храм на Цетињу ипак у догледно време можда и буде саграђен, као и да би тамо могли да се чувају икона Филермоса, рука Светог Јована Крститеља и честица Часног Крста Господњег, реликвије које на ове просторе долазе након револуције у Русији.

Капела посвећена царским мученицама

Игор Дамјановић

„Након објаве рата од стране Аустроугарске и Немачке цар Николај је постао савезник Србији и Црној Гори. А 1916. године, када је капитулирала Црна Гора, а краљ Петар Карађорђевић са Митрополитом Србије Димитријем прешао Албанску Голготу, био је у опасности да буде убијен заједно са својом војском, на Валони. Благодарећи цару Николају то се није десило. Тада је цар Николај поручио савезницима Французима и Енглезима да ће потписати сепаратни мир са Немцима, уколико не помогну српској војсци“ – истакао је у својој беседи митрополит Црногорско-Приморски Амфилохије и додао да су „Французи и Енглези зато послали бродове и тако је спасена српска војска благодарећи цару Николају“.

Митрополит Амфилохије је такође изразио уверење да је цар Николај тада „престао да ратује против Немаца, цар не би изгубио свој трон и своју круну царску, не би Немци послали Лењина да изврши крваву револуцију у Русији“, као и да је страдањем последњег руског цара окончан период историје човечанства који је започео царем Константином 313. године.  

Поред митрополита Амфилохија, на освећењу спомен-капеле посвећене Светим Царским Мученицима служили су и епископ городецки и ветлушски Августин – изасланик Кирила, архиепископ Медонски Руске заграничне цркве Михаил, митрополит Серафим – изасланик Патријарха александријског Теодора Другог, те епископ Будимљанско-Никшићки Јоаникије и изабрани епископ Кирило Бојовић који руководи епархијом Српске православне цркве на Јужноамеричком континетну.

Са освећења споменика царској породици Романов у манастиру Дајбабе

Игор Дамјановић

Манифестације посвећене 150. годишњици рођења цара Николаја Другог представљају почетак обележавања страдања њега и његове породице. Поред освећења спомен-капеле у манастиру Дајбабе, организиван је био и низ манифестација у градовима Будви, Никшићу и Бару. Том приликом отворено је и представништво Императорском палестинског друштва у Црној Гори. Ова организација вуче своје корене из 1882. године, од указа цара Александра Трећег о њеном образовању. На Балкану пре Црне Горе представништво ове институције отворено је у Републици Српској.   

За циљ Императорског православног друштва пре више од једног и по века означено је било одржавање духовних веза Русије са Светом Земљом, очување културног и историјског наслеђа, организовање поклоничних путовања и успостављање пријатељских веза руског и народа Блиског Истока. Најзначајније личности тадашњег руског племства припадале су овом друштву. Његов први председник био је велики кнез Сергеј Александрович Романов, убијен у атентату 1905. године, почињеном од стране Ивана Каљајева, припадника фракције есера. На челу друштва наслеђује га његова супруга Елизавета Фјодоровна, рођена сестра царице Александре. Као и њена сестра, супруга последњег руског цара, Елизавета Фјородовна страдала је након Октобарске револуције. Убијена је од стране бољшевика у уралском граду Алапаевск. Након што Бела армија преузима контролу над овим местом њено тело је пронађено и 1921. године пренето у Палестину, где је сахрањено у храму Равноапостолке Марије Магдалене. Руска православна црква Елизавету Фјодоровну од 1992. године прославља као светитељку.

Елизавета Фјодоровна

Из слободних извора

Сам храм Равноапостолке Марије Магдалене био је подигнут од стране Императорског палестинског православног друштва. Ово није био једини објекат подигнут средствима овог друштва. За време његовог постојања и деловања до револуције у Светој земљи успостављено је било на десетине храмова, школа и болница. Након револуције активности друштва су практично замрле, а влада СССР-а продала је 1960-их година његову имовину Израелу. На 110 годишњицу његовог оснивања, 22. маја 1992. године, рад друштва је био обновљен.

Данас Императорским православним палестинским друштвом руководи Сергеј Степашин, једно кратко време 1999. године и председник руске владе. Његови почасни чланови су патријарх Кирил и министар иностраних послова Сергеј Лавров. Представник овог друштва на манифестацијама у Црној Гори био је др. Олег Колобов, историчар из Нижњег Новгорода.

Сергеј Степашин и митрополит Иларион на конференцију у марту

ИППО

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!