Руски ратни бродови ће моћи да се усидре на четврто највеће острво на свету

Слободан Ђукић
Бродови Руске ратне морнарице ће моћи да се налазе у пристаништима на Мадагаскару, захваљујући споразуму о војној сарадњи који је потписан између две земље. Ово острво представља веома важну тачку на јужној земљиној полулопти у Индијском океану, поред којег пролазе поморски путеви који из Индијског потконтинента и Црвеног мора изводе у Јужни Атлантски океан

Нацрт споразума предвиђа службене посете војних делегација различитог нивоа, сарадњу кроз обуку у оспособљавању војних кадрова, могућност употребе лука од стране Ратне морнарице Русије за пристанак својих бродова, али и авиона Ратног ваздухопловства.

Мадагаскар, или званично Република Мадагаскар је острвска земља без копнених граница у Индијском океану, близу обале источне Африке. Са површином од  587.040 km² Мадагаскар представља 4. највеће острво на свету. Популација броји око 25 милиона становника.

Што се тиче армије, она је релативно мала и има око 13,500 војника и официра. Састоји се из две пешадијске регименте/пука, десет војно-територијалних пукова и батаљона променљивог састава, које подржава артиљеријски пук и три инжињеријска батаљона, док се у позадини налази батаљон логистике.

Противваздухопловна одбрана се састоји од једне формације ранга бригаде која је углавном наоружана цевном артиљеријом. Наоружање је веома застарело и мешовитог је порекла. Од совјетске технике вредне спомена, ту су хаубице Д-30 и оклопни извиђачки аутомобили БРДМ-2, као и велики број минобацача и ПА средстава која датирају практично из Другог светског рата.

Поред тога, сличан споразум о војној сарадњи је потписан и са владом Републике Бурунди, која се налази у источној Африци.Ради се о копненој држави површине 27.830 km² са око 12 милиона становника, од чега су 90% хришћани.

Њене оружане снаге се састоје од 30,000 војника и официра, који су разврстани у два механизована батаљона, седам пешадијских батаљона + неколико самосталних формација неутврђене јачине, једног артиљеријско-ракетног дивизиона и батаљона инжињерије. У резерви се налази још 10 лаких пешадијских батаљона. Што се тиче оклопне технике, њу углавном чине возила совјетског порекла БДРМ-2, БТР-40, БТР-80. Артиљерија се практично у комплету састоји од совјетских оруђа као што су хаубице Д-30 и ВЛР „Град“, као и јединице ПВО које су углавном наоружане цевним системима ЗСУ-23 и неутврђеном количином ЛПРС „Стрела-2М“.

Када се говори о ваздухопловнoj компоненти, вредна помена је само хеликоптерска ескадрила која у свом саставу има два оперативна „летећа тенка“ Ми-24 и два војно-транспортна хеликоптера Ми-8 којима су истекли ресурси. Поред регуларних формација на овом простору се налазе и разне неформалне групације парамилитараца које су углавном налазе под контролом централних власти, а које се састоје од 22,000 бораца наоружаних лаким пешадијским наоружањем махом совјетске производње.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“