Нацрт споразума предвиђа службене посете војних делегација различитог нивоа, сарадњу кроз обуку у оспособљавању војних кадрова, могућност употребе лука од стране Ратне морнарице Русије за пристанак својих бродова, али и авиона Ратног ваздухопловства.
Мадагаскар, или званично Република Мадагаскар је острвска земља без копнених граница у Индијском океану, близу обале источне Африке. Са површином од 587.040 km² Мадагаскар представља 4. највеће острво на свету. Популација броји око 25 милиона становника.
Што се тиче армије, она је релативно мала и има око 13,500 војника и официра. Састоји се из две пешадијске регименте/пука, десет војно-територијалних пукова и батаљона променљивог састава, које подржава артиљеријски пук и три инжињеријска батаљона, док се у позадини налази батаљон логистике.
Противваздухопловна одбрана се састоји од једне формације ранга бригаде која је углавном наоружана цевном артиљеријом. Наоружање је веома застарело и мешовитог је порекла. Од совјетске технике вредне спомена, ту су хаубице Д-30 и оклопни извиђачки аутомобили БРДМ-2, као и велики број минобацача и ПА средстава која датирају практично из Другог светског рата.
Поред тога, сличан споразум о војној сарадњи је потписан и са владом Републике Бурунди, која се налази у источној Африци.Ради се о копненој држави површине 27.830 km² са око 12 милиона становника, од чега су 90% хришћани.
Њене оружане снаге се састоје од 30,000 војника и официра, који су разврстани у два механизована батаљона, седам пешадијских батаљона + неколико самосталних формација неутврђене јачине, једног артиљеријско-ракетног дивизиона и батаљона инжињерије. У резерви се налази још 10 лаких пешадијских батаљона. Што се тиче оклопне технике, њу углавном чине возила совјетског порекла БДРМ-2, БТР-40, БТР-80. Артиљерија се практично у комплету састоји од совјетских оруђа као што су хаубице Д-30 и ВЛР „Град“, као и јединице ПВО које су углавном наоружане цевним системима ЗСУ-23 и неутврђеном количином ЛПРС „Стрела-2М“.
Када се говори о ваздухопловнoj компоненти, вредна помена је само хеликоптерска ескадрила која у свом саставу има два оперативна „летећа тенка“ Ми-24 и два војно-транспортна хеликоптера Ми-8 којима су истекли ресурси. Поред регуларних формација на овом простору се налазе и разне неформалне групације парамилитараца које су углавном налазе под контролом централних власти, а које се састоје од 22,000 бораца наоружаних лаким пешадијским наоружањем махом совјетске производње.