Без старца нема ударца! Зашто се руска армија не одриче ручног ракетног бацача РПГ-7

Вечити страх за непријатељске тенкове

РПГ-7 је направљен као средство борбе са тенковима, на блиским дистанцама, која не прелази разадаљину од 500 метара. У наоружање совјетске армије је ушао давне 1961.године. Представља убедљиво најмасовнији ручни ракетни бацач на свету, где га у разним земљама има више од девет милиона примерака. Одликује га веома једноставан, отпоран и поуздан дизајн, којег краси висока борбена ефикасност на фронту, што му даје предност у односу на друго, технолошки савршеније наоружање.

„Савремени противтенковски системи, који додуше дају високу вероватноћу уништења циља једном ракетом, далеко су скупљи у односу на РПГ-7, када се узме у обзир његова производња, ексоплоатација и одржавање. Укратко, РПГ-7 нема конкуренцију када је у питању ова карактеристика.“- истакао је за РИА Новости експерт за стрељачко наоружање Максим Попенкер. При томе, савремени типови граната који су у међувремену развијени за РПГ-7, способни су да униште, или да тешко оштете, основне борбене тенкове заштићене најсаременијом оклопном заштитом. Поред тога, РПГ-7 се у пракси доказао као универзално оружје јуришне пешадије, јер се са њим осим тенкова могу онеспособити и други оклопни циљеви, као што су борбени транспортери, тешко оклопљени аутомобили MRAP, борбена возила пешадије итд. Дејством из РПГ-7 се у блиској борби успешно неутралишу непријатељски бункери, утврђени ватрени положаји ојачани врећама са песком и каменим блоковима, митраљеска и снајперска гнезда у стамбеним објектима, дакле све оно што се не може неутралисати стандардном пешадијском муницијом. Због те своје универзалности зову га и „ручна“ артиљерија.

Ако је употреба "паметне" ракете вредне неколико десетина хиљада долара економски оправдана у борби против савремених тенкова, дотле је њена употреба против утврђених циљева у којем се налази нпр. непријатељски митраљезац или снајпериста,потпуно неисплатива. У интензивном ратном сукобу долази до брзог исцрпљивања залиха високопрецизног оружја,  тако да војска у једном моменту може остати без муниције када су у питању савремени противтенковски ракетни системи. Дакле, масовна пристуност „седмице“ у пешадијским одељењима и водовима у великој мери штеди употребу далеко сложеније и скупље муниције какве су навођене ракете.

Планетарна популарност као и у случају АК-47

РПГ-7 није само распорстрањен на постсовјетском простору, него и на Западу, укључујући ту и САД.

„Американци су одавно упознати са тактичким могућностима примене овог оружја, и јако га цене. Муниција коју користи РПГ-7 се може пронаћи практично било где. Веома је доступна. Експедиционе снаге САД у ту сврху користе муницију за РПГ-7 која је бугарског, кинеског или совјетског порекла. На крају крајева, Американци такође примењују софистициране противтенковске ракете, међутим као што сам раније напоменуо, њихова количина је неупоредиво мања у односу на просте, неуправљиве гранате којих има на милионе.“-истиче Попенкер.

То је толико далеко отишло да су Американци крајем прошле деценије направили своју модификацију РПГ-7, а касније су у производњу пустили и сопствену муницију коју треба да користи овај ракетни бацач. Америчка копија совјетског бацача, углавном је намењена извозу у иностранство. Тако је крајем 2017.године приватна америчка компанија из Тексаса AirTronic USA обавестила јавност о испоруци ручних ракетних бацача PSRL (име за америчку копију совјетског РПГ-7) у Украјину. Претпоставка је да су украјинске безбедоносне снаге набавиле око 500 ових ручних бацача.

Одлучан стрелац са њим може све

Модернизација РПГ-7 се у основи своди на увођење нових типова граната повећане ефикасности. За вишеструко повећање пробојности оклопа, развијени су пројектили који имају тандем-кумулативне бојеве главе, које веома успешно могу да пробију савремени оклоп заштићен реактивним динамичким плочама. За уништење непријатељске живе силе на отвореном простору и у утврђеним објектима, користи се муниција која има парчадно-разорно и термобарично дејство. Ово је посебно ефикасно на терену, где непријатељ користи велики број природних и вештачких препрека одакле пружа активан отпор, посебно у моментима изостанка подршке од стране сопствене авијације и артиљерије.

Такође, модернизоване верзије РПГ-7 садрже и извесне промене што се тиче самог дизајна, као и озбиљније типове нишанских уређаја какви су нови оптички нишани, са електронским даљиномером и могућности нишањења у условима смањене оптичке видљивости/ноћ.

Поред свих добрих страна који красе РПГ-7, ту се налази један недостатак који се односи на активно-реактивни принцип оапљења гранате, који ствара експлозивни ефекат који се распростире иза леђа стрелца. Ово онемогућава дејство из затворених објеката јер у том случају стрелац може да претрпи опекотине или контузију услед детонације.Такође, и остали учесници током борбе морају да обрате пажњу на ову опасност. Стрелац мора јасно да упозори своје саборце непосредно пред дејство.

Још једна слаба тачка у употреби овог ракетног бацача јесте немогућност управљања ракетом када она напусти цев бацача. Граната лети у строго дефинисаном правцу који је одређен непосредно пред опаљење, и на њу се више не може утицати. Ово утиче на укупну прецизност и захтева једну посебну врсту вештине и храбрости коју мора да поседује нишанџија који дејствује овим оружјем.

Постоји велики број примера где су са РПГ-7 обарани чак и хеликоптери, мада стручњаци ипак сматрају да се у том случају ради о случајним погоцима.

Још није време за дефинитиван растанак

Нема никакве сумње да се испред овакве концепције оружја налазе године, а можда и деценије оперативне употребе. Ово оружје је напросто незамењиво у локалним конфликтима ниског интензитета, где пешадија дејствује без подршке теже борбене технике.

Његова можда и  највећа тактичка вредност је мала тежина. Заједно са „букетом“ ракета њега може да носи само један војник-стрелац. У комбинацији са парчадно-разорним и термобаричним гранатама, стрелац у својим рукама има једно универзално оружје, које сем оклопне технике веома ефикасно уништава и бетонска утврђења у којима се налази жива сила непријатеља.

Руска армија у свом наоружању поседује модернизовану верзију РПГ-7/В2, која има и падобранску варијанту РПГ-7/Д2. Интеграцијом савремених нишана ефективни домет овог бацача је увећан на 700 метара.

Без обзира на појаву моћнијих једнократних противтенковских ракетних бацача као што су РПГ-26 "Аглень", РПГ-27 "Таволга", РПГ-30 "Крюк", популарна „седмица“ још дуго дуго времена неће видети свој одлазак у заслужену пензију.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!