Русија освојила срца британских навијача на Светском првенству

Навијачи фудбалске репрезентације Енглеске на Светском првенству признали су да су их Руси освојили, и то пре свега својом срдачношћу, гостопримством и смислом за хумор, док су Рускиње од којих, како кажу, једноставно „дах застаје“ изазвале посебно одушевљење.

Директор једне нафтно-гасне компаније, Стивен Огден који је на Светско првенство дошао заједно са седамнаестогодишњим сином, рекао је да су пријатељи и рођаци покушавали да га одврате од одласка у Русију, док су британски посланици и дипломате упозоравали на „опасности“ које такво путовање може да донесе. Огден, ипак, није могао а да не примети да није успео да уочи чак наговештај проблема, а камоли нешто озбиљније.

„У ствари реч је о једном од најдобронамернијих шампионата које сам икада видео“, рекао је енглески навијач и додао да је „земља заиста фантастична, а фудбал просто невероватан“.

Признао је да су њега и сина Руси просто освојили, а доживео их је као вредне људе који воле да се разоноде. На његовог сина Теа најјачи утисак оставили су дивни људи и храна, као и феноменалан смештај који су изнајмили током шампионата. „А руске девојке, од њих, просто речено, дах застаје. Рускиње су невероватно лепе, а када им се насмешиш, и оне се теби осмехну и пристају да разговарају“, рекао је Тео, са жаљењем примећујући да се у Енглеској то не догађа.

Банкар Џорџ Хеселгрен не може да се начуди у којој мери је Русија превазишла сва његова очекивања. Стекао је утисак да су људи у Русији феноменални и увек спремни да помогну, па је тако испричао како је једна жена навијаче коју су је на улици зауставили да упитају за такси станицу, до ње за сваки случај и довела.

По писању медија, на утакмици између Енглеске и Панаме у Нижњем Новгороду било је највише две хиљаде енглеских навијача, међутим Британци који су „ризиковали да дођу на светско првенство заљубили су се у Русију и Русе“. Спортски новинар листа Daily Telegraph Оливер Браун пише да Светско првенство не престае да изненађује, да је импресиониран пријатељским односом међу навијачима, понашањем полиције и саме Русије, у којој мирно коегзистирају историја и савременост, уважавање прошлости и тежња да се све почне од почетка. Брауна импресионира како су навијачи из Мексика, Аргентине и Перуа својим националним карневалским плесовима и акцијама током десет „вртоглавих дана“ запалили престоничку Никољску улицу са њеним хладним луксузним магазинима. Запажа да чак ни порази националних репрезентација не бацају навијаче у очај, па су тако Мароканци испадање из даљег тока такмичења свог националног тима славили песмом у московским робним кућама.

Он похвално пише и о руској полицији, која је свуда присутна али избегава било какве исхитрене реакције. Наводи како је у неколико случајева ситауција долазила до усијања, када је рецимо испред стадиона Лужњики избио конфликт између неколицине Мароканаца и групе Израелаца, међутим, „није било ни полицијских пендрека, ни водених топова ни безразложне демонстрације силе“.

Аутор текста признаје како је пре почетка „непријатељског, забрињавајућег шампионата“ замишљао сцене у којима енглеске навијаче гоне руски хулигани у балаклавама, али и да се сада указују обриси потпуно другачије слике. „Овде постоје и све могућности за необуздане пијанке, узимајући у обзир да неколико врста московског занатског пива по јачини могу мерити са дизел горивом“, пише Браун.

Руски градови домаћини Светског првенства пружају изразите естетске контрасте, од пруског шарма Калињинграда, до црноморкских променада Сочија, пише Daily Telegraph. Аутор истиче и драгоцену могућност упознавања са страдањем и жртвама који су саставни део руске историје. Међу најјачим утисцима наводи посету меморијалу посвећеном немерљивим губицима у Стаљинградској бици, Мамајевом кургану у Волгограду, који остаје, како каже, урезан у сећање.

Битански лист The Guardian признао је раније да би Русија могла да буде изванредно место за одржавање светског првенства у фудбалу, а навијачи енглеске репрезентације после такмичења промене ставове о Русији у најпозитивнијем могућем смеру.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!