Како је руски дечак који навија за „Орлове“ добио прилику да на терен изведе Душана Тадића

Витаљиј Невар
Светско првенство у фудбалу 2018. није донело остварење снова само руским репрезентативцима (национални тим први пут после тридесет две године пласирао се у плеј-оф), него и њиховим најмлађим „колегама“.

Тако се деветогодишњи Глеб Михејев, дечак који је одабран да са групом деце на терен изведе репрезентативце, на травњаку Калињинград арене (где је играна утакмица Србија-Швајцарска), појавио заједно са везистом Душаном Тадићем и слушао српску химну.

„Ми нисмо нека фудбалска породица. Глеб је пре четири године сам почео да се интересује за фудбал. Почео је да скупља налепнице и приљежно тренира, па чак и са сломљеним палцем на нози, кријући од мене да га боли, само да не би пропустио тренинг. Он одавно жели да изведе неког српског фудбалера на терен на Светском првенству држећи га за руку. Све српске играче зна поименце, увек је фокусиран на циљ и верује у своје снаге свим срцем. Учествовали смо на конкурсу и добили прилику. Код њега ни у једном тренуку није постојала сумња да ће успети, толико је веровао да ће видети српске фудбалере“, открива Глебова мама Јелена.

„До последњег часа није се знало кога ће повести, могао је да добије и Швајцарца. У тунелу су их распоредили, и играчи су почели да излазе. Вау, нашем Глебу припао је Душан Тадић! Супруга и ја били смо на трибинама, и гледали како Глеб излази“, објашњава дечаков отац Вадим Михејев.

„Када је српска репрезентација стигла у Калињинград дошао сам са родитељима на тренинг. Тада су ми Тадић и Матић дали аутограме маркером које jош увек чувам, не перем руке. Желео сам да изведем Матића, али ми је припао Тадић, који је такође мој идол. Колико сам се само обрадовао! И ја бих желео да учествујем на Светском првенству. Кад порастем волео бих да играм за наш клуб Балтика или за Реал Мадрид, како буде. И за руску репрезентацију, у сваком случају! каже Глеб.

„Овде у Калињинграду цео град је навијао за браћу Србе, атмосфера на трибинама била је феноменална. Када су наши (Срби) дали гол мислили смо да ће се стадион срушити. Завладала је таква радост, са свих страна орило се: Србија! Русија! Србија! Русија!“, скакало се, грлило, фотографисало за успомену. Толико нам је било жао што су Срби у том мечу изгубили, иако ми нећемо престати да навијамо за њих. Цела наша породица емотивно је доживела ову утакмицу. Глеб ће то сигурно целог живота памтити, а верујем да ће и својој деци препричавати како се упознао са српским фудбалерима, рекла је Глебова мама Јелена. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“