Руски космонаут Александар Самокутјаjев у Црној Гори: Лету у космос претходи 8 година обуке

Херој Русије и прослављени руски космонаут Александар Самокутјајев, иза кога су две успешне међународне мисије, боравио је у Црној Гори. Нашем дописнику из Црне Горе, Игору Дамјановићу, Самокутјајев је између осталог открио како је случајно након почетне каријере војног пилота постао космонаут и шта му је током две мисије најтеже пало, а говорио је и о својој 8 година дугој обуци за космонаута и специфичним односима са космонаутима из западних земаља током заједничких мисија.

Захваљујући Културном центру града Москве, који већ десетак година постоји у Подгорици, ученици Гиманзије „Слободан Шкеровић“ добили су прилику да са њим непосредно разговарају.  Самокутјајев је разговор са гимназијалцима почео приказивањем интересантног видео материјала о томе како изгледа свемирска мисија и живот космонаута. Виђени су јединствени и ексклузивни кадрови са свемирских станица, где рецимо оброк космонаута лебди у бестежинском стању, кадрови ван космичког брода, како изгледа одмор космонаута и слично. Пуних сат времена Самокутјајев сталожено је одговарао на бројна питања заинтересованих гиманзијалаца.

Из његових одговора сазнали смо да је космонаутима поред обавезног владања руским и енглеским језиком непоходно добро познавање физике и математике. Навео је такође да му током мисија недостаје породица и да му је главна мисао у космосу када ће се поново наћи у породичном окружењу.

Александар Самокутјаев по повратку на Земљу

По образовању сте војни пилот. Каријеру сте започели у ратном ваздухопловству. Када сте ступили на ваздухопловну академију да ли је ваше опредељење било да будете баш пилот или сте овај позив видели као успутну станицу до вашег садашњег занимања?

Александар Самокутјајев: Од свог најранијег детињства имао сам жељу да постанем војни пилот. Могу да кажем да сам се за то припремао од ране младости. Био сам активан у локалном аероклубу, где сам летео на малим авионима. Отишао сам касније у војну школу, одслужио потом војни рок и на крају уписао сам и са успехом завршио ваздухопловну академију.

Постао сам војни пилот и током каријере потпуно спонтано и неочекивано предложено ми је било да прођем обуку за космонауте. Прихватио сам понуду из знатижеље и обуци сам приступио без неких посебних очекивања. Међутим обуку сам прошао са успехом из првог покушаја, примљен сам у одред космонаута и 8 година након почетка обуке одлетео сам први пут у космос.

Какав је био ваш осећај када је кренула ваша прва мисија?

А.С.: Осећао сам велику одговорност, јер иако је то био мој први лет у космос, био сам назначен командантном космичког брода. Такође од мене и моје посаде зависило је око 50 експеримената, у које се баш и нисмо разумели у детаљима. Посебна одговорност била је што су од наше мисије зависила важна истраживања у која су на земљи биле укључене стотине начуника.

Наравно не треба умањити осећај личног задовољства, јер је то била дефинитвина потврда да 8 година напорне обуке нису биле узалуд.

Александар Самокутјаев са Американцем Вилмором и Еленом Серовом пред полетање мисије

Да ли вам је можда познато колико процената полазника обуке за космонаута са успехом је и заврше?

А.С.: Позната ми је та статистика, приближно половина оних, који бивају регрутовани за обуку за космонауте, ту обуку заврше са успехом.

Са вашег личног становишта који вам је лет био сложенији?

А.С.: Зависи из које перспективе се посматра. Први лет је био комплекснији по задацима који су стојали пред нама, док је други сложенији на психолошком плану.

Које је највеће искушење са којим сте се сусрели приликом ваших мисија у свемиру?

А.С.: То је без дилеме психолошки притисак, јер више месеци проводите у скученом простору одвојени од породице и без икаквог додира са спољним светом.

Каква је процедура на космичком броду уколико се некоме из посаде јаве здравствени проблеми?

А.С.: Припрема за лет у космос траје 8 година и током наше обуке ми пролазимо и медицинску обуку. Оспособљени смо отприлике на нивоу више медицинске сестре, на пример, у стању смо да сами поправимо зуб, поставимо пломбу и тд. Уколико се догоди нека озбиљнија компликација, тада се путем камера повезујемо са лекарским тимом који дежура са задатком да прати наше здравствено стање. Они путем видео линка постављају дијагнозу и саветују процедуру коју треба да применимо.

Александар Самокутјаев и Игор Дамјановић након презентације у подгоричкој гиназији

Сећам се да је приликом преноса финала фудбалског првенства Европе 1988. године између СССР-а и Холандије коментатор наше телевизије објавио да ову утакмицу први пут могу гледати и совјетски космонаути на Међународној станици Мир. У којој мери су вама данас, пуне 3 деценије касније, доступни садржаји са Земље?

А.С.: Па нама је данас доступно готово све што се догађа на земљи и у току смо са збивањима. Напоменуо бих само да ми не добијамо у потпуности актуелне информације. Рецимо телевизијске емисије доступне су нам од претходног дана.

С обзиром да се на космичким бродовима налазе међународне посаде да ли политичке несугласице, које су у последње време честе између ваших матичних држава, могу утицати и на ваше међусобне односе?

А.С.: Не, политичка питања на наше односе не утичу ни у којем случају, о политици током мисија не разговарамо. Међутим ми много сазнајемо једни о другима, не само током самог лета, већ и током припрема које трају око две године. Ми се током тог периода у интезивном контакту, породично посећујемо, наша дјеца се друже.

Током одређених манифестација и неформалног дружења ми размењујемо мишљења о важним друштвеним темама, па и политици, али током мисија у свемиру политика је изричито забрањена.

Александар Самокутјаев у разговору са нашим сарадником

Да ли планирате да се и трећи пут винете у космос?

А.С.: Трећем лету се за сада не припремам. Није у плану, али га у потпуности и не искључујем. Тренутно је мој задатак припрема и тренинг будућих космонаута.

Један од разлога због чега нисам сигуран да ћу поново летети у космос су савети лекара. Између два моја лета протекло је минимум дозвољеног времена, тј. могао бих да кажем да су они изведени практично један за другим. Моје тело је било много изложено радијацији у свемиру. Ту је и посао који тренутно обављам и одговорност коју имам према момцима које сада припремам. Такође одговоран сам и за читав спектар административних послова на космодрому Бајконур.

Нисте први пут на Балкану, шта за вас представљају Србија и Црна Гора?

А.С.: Да будем искрен, не видим никакву разлику између Србије и Црне Горе. Ви говорите истим језиком, култура и обичаји су вам идентични, а и људи су по карактеру веома слични. Такође са једнако позитивним емоцијама односим се према и Србији и Црној Гори.

Овде се пријатно осећам и када ми се укаже прилика са задовољстом ћу поново доћи.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“