Репрезентација Русије има све шансе да приреди највеће изненађење на Светском првенству у фудбалу. Руси су почели турнир са најнижег места рејтинга ФИФА, а већ су стигли до четвртфинала. И чини се да не планирају да се на томе зауставе. За то имају да захвале и фудбалеру рођеном у Сао Паулу који је 2014. чак играо у пријатељској утакмици Бразила са Јапаном. Ради се о дефанзивцу Марио Фернандесу, једном од најбољих фудбалера руске репрезентације.
„Почео сам процедуру добијања руског држављанства 2015. Разговарао сам о томе са Романом Бабајевим (генералним директором московског клуба ЦСКА за који Фернандес игра – прим.ред.), али тада су ме позвали у репрезентацију Бразила. Затим неко време уопште нисмо разговарали о мом држављанству. Вратили смо се тој причи нешто касније исте те 2015. Рекао сам да желим руски пасош. У породици су ме сви подржали. Отац је рекао да је то одлична идеја“, тако описије своју натурализацију сам Фернандес у интервјуу за лист „Российская газета“.
Марио је добио држављанство 2016, и треба рећи, прескочио испит руског језика, историје, закона и друге формалности. Занимљиво је да у том тренутку о Фернандесу у репрезентацији нико није посебно говорио. Његовим држављанством се бавио клуб ЦСКА да би смањио број легионара.
Фернандес је играо за ЦСКА добро и стабилно. А када је за селектора репрезентације изабран Станислав Черчесов Марија су позвали у Зборнују.
„Нисам бољи од њих [других фудбалера репрезентације]. Немам никакву предност. Људи могу да помисле да морам бити у репрезентацији кад сам већ натурализован. Али то није тако. Напротив, ја морам више да радим да бих заслужио ту част“, каже Марио.
Марио живи у Русији већ шест година и радо говори о томе да је прелазак у ЦСКА јако променио његов живот. Ако су га у Бразилу сматрали одличним дефанзивним играчем, који може да „нестане“ из чиста мира, да падне у депресију, да пропусти лет, у Москви је он постао други човек. Не проводи много времена у ноћним клубовима и редовно иде у цркву. Фернандес није ожењен и живи веома скромно.
Што се тиче руског језика, он разуме скоро све, али се још увек устручава да говори. У клубу па и репрезентацији нема специјалног преводиоца за Марија. У комуникацији му помаже други Бразилац, Паулино Гранеро, кондициони тренер клуба ЦСКА и репрезентације.
Фернандес се највише дружи са Денисом Черишевим, фудбалером Виљареала, који је одрастао у Шпанији па је на неки начин и сам странац у Русији. Зато су на Светском првенству Фернандес и Черишев скоро нераздвојни.
„Маштао сам о томе да играм на Мундијалу и остварио сам ту машту у дресу руске репрезентације. Руски фудбалски савез ми је отворио врата која су за мене у Бразилу највероватније била затворена. Захвалан сам Богу што се моја каријера тако развија. Ја сам срећан човек“, рекао је у интервјуу за лист „Известија“.
У досадашњим утакмицама првенства Фернандес се тако показао да неће бити чудно ако се појаве клубови који ће пожелети да га преузму. Московски ЦСКА је 2012. платио за њега 15 милиона евра, и то је најскупљи трансфер у историји клуба. Питање је ипак да ли ће Марио желети да напусти Русију, која је постала за њега друга отаџбина.
Његов брат Жо потврђује: „Русија га је променила. Каже да је овде веома срећан, и да је долазак у Русију била најбоља одлука у његовом животу. Руси су га одлично прихватили и дозволили му да постане један од њих. Он стално понавља да је нашао своје место у свету.“
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу