Национални тим Русије, 2018.
Максим Константинов/Global Look PressСветско фудбалско првенство 2018. године наставља се без Русије, која је у четвртфиналу изгубила од Хрватске. „Сада Светско првенство личи на журку у стану чији власник каже: ’Е па, одох ја на спавање’, а остали настављају да пију у његовој кухињи“, шале се корисници Твитера.
Па ипак, репрезентација Русије неће бити заборављена. Она је први пут после распада Совјетског Савеза ушла у четвртфинале Светског првенства. Постсовјетска Русија није никада ушла ни у „нокаут фазу“ светских првенстава. Једини успех „Зборнаје“ је била бронза коју је на Евро 2008. освојила сјајна генерација Андреја Аршавина од које у данашњој репрезентацији су остала само три играча Сергеј Игнашевич (скоро 39), Јуриј Жирков (34) и голман и капетан Игор Акинфејев. Наводимо четири фактора која су изненадила цео свет.
Денис Черишев је најбољи нападач руске репрезентације на овом шампионату. Постигао је голове на утакмицама против Саудијске Арабије (два), Египта и Хрватске.
Јевгенија Новожењина/SputnikОд Русије се тако мало очекивало да су уочи првог меча против Саудијске Арабије многи грађани Русије страховали да ће њихов тим изгубити од земље која, благо речено, не спада међу водеће фудбалске силе. „Саудијска Арабија боље игра фудбал од Русије“, пише у наслову чланка објављеног на порталу Sports.ru.
Аналитичари су имали разлога да не гаје поверење у селектора Станислава Черчесова и његов тим, јер се Русија после низа слабих пријатељских утакмица нашла на 70. месту Фифине ранг-листе и била је најлошије котирани тим од укупно 32 екипе које су учествовале у завршници Светског првенства.
Черчесов је игнорисао ту критику. „Ја нисам психолог да некога тешим“, говорио је после неуспешне игре. „Ви треба да поверујете у нас“.
Али скоро нико га није слушао.
А онда је Русија „разбила“ Саудијску Арабију са 5:0.
Саудијци су на терену били немоћни против Русије.
Алексеј Филипов/SputnikПосле тако успешног старта руска репрезентација је победила Египат (3:1), а затим изгубила од Уругваја (0:3), али је ипак ушла у плеј-оф где је победила Шпанију (1:1, пенали) и лавовски се борила против јаке Хрватске (2:2, изгубила на пенале) и зауставила се на корак од полуфинала и највећег успеха репрезентације СССР 1964.
Руски фудбалери после меча против Саудијске Арабије.
Рамиљ Сидиков/SputnikТа игра је одјекнула као гром, скоро као повратак Немачке кући после групне фазе.
Станислав Черчесов бодри навијаче.
ReutersПосле победе над Египтом и Шпанијом Черчесов и његови момци су постали национални хероји. То је доста значило тренеру који је тако оштро критикован да су навијачи организовали петицију са захтевом да се селектор отпусти неколико дана пре почетка Мундијала.
Черчесов је у утакмицама Светског првенства бирао посебну тактику за сваког противника. „Користили смо и снажни и благи пресинг са различитим екипама. Черчесов је био врло флексибилан у ротирању екипе и коришћењу различитих играча“, написао је спортски новинар Александар Дорски. „Његови потези су током Светског првенства били далеко финији него раније. Као да је ово неки сасвим други Черчесов“.
Има оних који сада мисле да су лоши резултати уочи Светског првенства били селекторово лукавство. Наравно, сада је тешко сазнати истину, али је једно јасно – Черчесов је ушао у историју руског фудбала и најавио да ће 2022. године постићи још већи успех.
Руски фудбалери су демонстрирали више од 100% свог мајсторства на терену. Голман Игор Акинфејев је бранио шпанске пенале и рукама и ногама. Нападач Денис Черишев је постигао 4 гола, исто као Кристијано Роналдо али Кристијано је давао голове и са једанаестараца. Сергеј Игнашевич, 38-годишњи централни дефанзивац, провео је на терену 510 минута и „ставио у џеп“ нападаче попут Мохамеда Салаха и Дијега Косте.
Русија је побеђивала са стилом. Сетимо се само геста Артјома Дзјубе у коме једна рука служи као војничка капа, док друга салутира.
(Черчесов је на сличан начин подржао Дзјубу).
Или, рецимо, онај култни тренутак са Акинфејевом и његовом „чаробном ногом“. Јесте да смо о томе већ говорили, али то је толико необично да треба видети још једном.
Са друге стране, како руски фудбалери и да не побеђују када имају такву подршку?
Руски навијачи у некој врсти народне ношње.
Матч ТВНије било лако играти против озбиљног противника и зато је Русија против Шпаније морала три сата да се брани. Та утакмица вероватно није била занимљива неутралним посматрачима, али фудбал није само лепота него и велики напор, јака воља и добра срећа. Русија је све то имала 2018. године, али у пеналима против Хрватске срећнији су били „коцкасти“, на жалост.
Руски фудбалери се обраћају навијачима са банером „Играмо за вас“.
Виталиј Белоусов/SputnikРаније су руски репрезентативци понекад правили скандале: једни су викали навијачима да их није брига шта ови од њих очекују, други су организовали журке са шампањцем који кошта 280.000 долара, и све то неколико дана након катастрофалног пораза. На овом Светском првенству, чији је Русија домаћин, није било ничега сличног – сви играчи су били као један.
„Ја никада нисам видео такву дисциплину у тиму и такво дружење у екипи. Сви су добро комуницирали. То можда није довољан разлог за радовање, али је нашем националном тиму раније заиста недостајало јединство“, написао је Владислав Вороњин на порталу Sports.ru.
Фудбалери су осећали и своје јединство са целом нацијом. После пораза од Хрватске Артјом Дзјуба се није уздржао – заплакао је рекавши: „Целог живота смо желели да се ви нама поносите“. И сада се то остварило.
„Зборнаја“ пред почетак извођења пенала на утакмици са Хрватском. Они су изгубили али су за све руске навијаче постали јунаци.
Александар Кулебјакин/Global Look PressТекстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу