„Имам пријатеља Васила Шевца. Он је Словак и много воли Русију. Седели смо пре четири године, разговарали о филмовима, сетили се 90-их. Питао ме је где сам тада био. Одговарио сам му да сам био код куће, гледао вести на телевизији и осећао да од мене нема никакве користи.
Дмитриј Лане
У том моменту је случајно засвирала песма „Југославија“ групе „Тату“, и Васил ми је саветовао да снимим озбиљан филм, акциони, према истинитим догађајима. 'Данас сви снимају о рату', одговарам ја. О рату у Авганистану је већ све снимљено, то је стара тема. Кавказ боље не спомињати без посебне потребе. И мало по мало сетим се епизоде када је колона наших падобранаца ушла у Приштину. Почели смо да читамо о томе и сазнали да је томе претходила специјална операција. То нас је заинтересовало!
Дмитриј Лане
Кренуо сам да тражим сценариста, неког правог мајстора, не човека који ће писати по шаблону. Схватао сам да ће морати да се исприча о почецима конфликта, судбинама, трагедијама, несрећи. Требао нам је аутор који ће све то истражити. И нашао сам Ивана Наумова. Тај наш руски писац је написао срцепарајућу причу о том времену, изучио судске материјале Хашког трибунала, судбину Милошевића. Иван Наумов је написао целу књигу од 600 страница и она ће доспети у књижаре у време премијере филма, а од те књиге смо направили сценарио.
Дмитриј Лане
Тако смо се упознали са руководиоцем операције Јунусом-Беком Јевкуровом и он нам је испричао неке чињенице које су ушле у сценарио и дозволио нам да мало фантазирамо, јер он као обавештајац није имао право да нам говори о свим детаљима операције.
Почели смо да снимамо и Србија ми је постала друга отаџбина! Тако велики број пријатеља глумаца немам ни у једној другој земљи! Спријатељили смо се са Милошем Биковићем, Александром Срећковићем, с прекрасном Миленом Радуловић! Она је наше откриће! Иначе, ја сам јој као продуцент дао улогу! Видео сам је и рекао: 'То је то! Ево је!'
Дмитриј Лане
Овај филм је највероватније најозбиљнији и најодговорнији корак у мом животу. Кад смо почели да снимамо оно што је било записано као 'река носи тело' или када се радило о органима, играни филм је почео да прелази у жанр документарне хронике. А код нас се никада није снимао такав филм! У томе су Американци вешти. Постоје филмови, па и о Косову, када хроника 'на чудесан начин' потврђује њихове идеје. Наш је задатак био једноставнији: да испричамо истину.
Филм почиње од бомбардовања. Догодине ће се навршити 20 година тих догађаја и то је још један знак да нисмо случајно ово започели. Објављујем неке ствари на Инстаграму и у коментарима пишу „напокон да се неко заинтересовао некомерцијалном темом, да неко жели да исприча истину о том дивљем времену безакоња! То се догодило пре 20 година, али актуелно је и данас. Године пролазе а истина је нешто што се вечито чува.
Дмитриј Лане
Немамо намеру да супротставимо народе бивше Југославије. Овде живе мирни паметни људи. Одлучили смо да снимамо на ову тему због оних који су излазили на мостове и тргове са нацртаном метом на грудима и због 200 наших падобранаца који су допутовали овде да дају животе за Србе.“
Дмитриј Лане