Симбол Мундијала у Русији: Како је Никољска улица постала место окупљања фудбалских навијача

Сергеј Кисељов/Moskva Agency
Једна од најстаријих улица у Москви, Никољска, никада раније није имала везе са фудбалом. Замислите изненађење Московљана када су ту почели да се окупљају навијачи.

„Где је Никољска?” – било је питање које су страни навијачи често постављали волонтерима по доласку у Москву, показујући слику са интернета на којој гомила људи плеше и пева на позадини свечаног осветљења. То је постала тачка окупљања за све оне који стигну у Москву на Светско првенство.

У самом центру туристичке мапе Москве, повезујући Црвени трг и Лубјанку, некадашње седиште КГБ-а, Никољска улица никада није била место познато по забави. Ако бисте некога питали да наведе улицу за туристе у Москви, вероватно бисте као одговор пре чули Арбат и Тверска.  

Неочекивана навијачка зона

Како је онда постала центар окупљања за све фудбалске навијаче за време Светског првенства? Објашњење је једноставно. Када су навијачи стизали у Москву, обично су одлазили право на Црвени трг, пре него што би сели у неки оближњи кафић у Никољској улици.

За време првих дана Светског првенства, трг је, осим тога, био затворен због грађевинских радова и припрема. Зато навијачи нису могли да изађу на трг и шетали су по Никољској улици. Тако је настала тачка окупљања и за наредне дане.

Што је више навијача долазило, појављивало се више фотографија на којима људи певају, играју и пију у Никољској улици, па су сви знали где треба да иду. Гомила људи је привукла музичаре, уметнике у осликавању лица и уличне продавце који нуде све од сувенира до пива. Тако се у локалним продавницама и баровима промет удвостручио или чак утростручио током месеца првенства.

„Чак и у баровима у којима се не пуштају утакмице имају одличан промет”, истакао је градски званичник Алексеј Немерјук.

Како би одговорили на потребе навијача који су се на овом месту окупљали сваке вечери, барови су продужили своје радно време, каже конобарица у једном од кафића.

„Многи кафићи су отварали у 10 ујутро када људи почињу да долазе. Они доручкују, попију кафу, купују сувенире. У то време је прилично мирно, без икаквих узбуђења. Почев од два сата послеподне улица се спрема за вечерњи меч. Навијачи испијају огромне количине пива, певају навијачке песме и загревају се. Око 7-8 увече улица је препуна игре, песме, цике, вриске и забаве. Тако је сваког дана све до ујутро”, каже она.

Тамо где се дешавају све нове ствари

Никољска улица, 1886

Никољска улица никада није била домаћин овакве међународне манифестације, иако је  у својој историји видела много бурних догађаја.

Улица је име добила по манастиру светог Николаја (1390) и једна је од најстаријих у Москви. Могли бисмо рећи да је то место за „почетке” у Русији.

Прва руска штампарија, прва штампана књига („Дела апостолска и посланице”, 1594), прва апотека (коју је отворио Петар Велики), прва високошколска установа (Словенско-грчко-латинска академија, коју је похађао Михаил Ломоносов), прво емитовање радио-програма и први телевизијски студио, први ресторан руске кухиње (Славјански базар), па чак и прва банка која је банкротирала - све то се налазило и догодило у овој улици!

Кроз њу су пролазиле православне литије и царске процесије, као и револуционари и војници Црвене армије када су 1917. напали Кремљ. Улица је чак променила име да би се обележио овај догађај: од 1935. до 1990. године звала се улица 25. октобра.

Кроз своју историју Никољска улица је била религијски центар (са неколико манастира коју се ту налазе), центар науке са првим руским универзитетом, а у 20. веку постала је једна од главних пословних улица у граду са великим канцеларијама и великом тржницом која се дуго налазила на месту данашњег ГУМ-а.

Никољска улица, 1968.

До пре неколико година по њој су слободно возили аутомобили. Тек 2013. године претворена је у пешачку зону и добила је савремен изглед.

Повратак на нормалу?

Данас су у Никољској улици доминантни угоститељски објекти  која се развијају на рачун мале удаљености од Црвеног трга и Кремља. То је једна од најскупљих улица за изнајмљивање пословног простора у приземљу у руској престоници.

Према извештајима, просечна цена за изнајмљивање 100-300 квадратних метара простора у приземљу је 150 000 рубаља (2070 евра) по квадратном метру годишње, док је за изнајмљивање простора од 66 квадратних метара са великим излогом (погодно за продавницу сувенира средње величине) потребно издвојити 1,5 милиона рубаља (20 700 евра) месечно. И поред високих цена закупа, практично нема слободних локала. Само 5% простора је на располагању заинтересованим закупцима.

Мада је фудбалско лудило ишло на руку локалним угоститељима, његов утицај ће ипак бити само привремен. Потенцијални нови закупци то добро знају. Зато не журе да отворе нове продавнице или ресторане.

Према речима Јулије Назарове, директорке компаније за некретнине, обично је потребно више од годину дана да би вам се пројект исплатио, чак и у случају да захваљујући туристима утростручите промет. Зато се очекује да ће се до краја јула, после завршетка Светског првенства, промет и профит у Никољској улици вратити на „нормалу”.

Сматра се да је Мундијал у Русији био један од најскупљих за земљу домаћина у историји Светских првенстава са уложених преко 13 милијарди долара. Да ли Кремљ може да очекује његову економску исплативост? Сазнајте овде.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“