Које су куце и маце мазили и пазили руски владари

Алексеј Дружињин/TASS
Многи руски цареви и генерални секретари ЦК КПСС су имали псе. Било је наравно и изузетака. Никита Хрушчов је, на пример, у својој викендици чувао медведа.

Неки верују да је на овој гравири чешког уметника Вацлава Холара омиљена мачка другог цара династије Романов, Алексеја Михајловича. Ипак постоји и теорија да се ради о алегоријској представи самог цара.

Омиљена кобила Петра Великог се звала Лизета и пратила га је у многим биткама Великог северног рата са Шведском (1700-1721).

Мали италијански хрт по имену Земира била је љубимица Катарине Велике и живела у луксузу. Када је Земира угинула, Катарина није излазила неколико дана из своје одаје.

Паметна пудлица Николаја I по имену Хусар је често играла улогу личног царевог слуге. Када је Николај желео да разговара са неким, слао је Хусара. Пас би зубима довукао дотичну особу на аудијенцију.

Јегор Иванович Ботман. Портрет императора Николаја I

Од свих руских владара највећи љубитељ паса био је Александра II. Највише је волео ирског сетара по имену Милорд, са којим је шетао улицама Санкт Петербурга и Москве. Срце Милорда се од туге зауставило када је цар отпутовао у Париз на Светску изложбу 1867.

Александар III је био веома тужан када је његов вољени хаски по имену Камчатка погинуо у несрећи на железничкој прузи 1888. Исту ту несрећу су сви чланови царске породице преживели без иједне огреботине. Касније је цар говорио: „Имам ли бар једног несебичног пријатеља? Немам и не могу да га имам. А Камчатка је био управо такав пријатељ.“

Николај II је волео шкотске овчаре. Када је Врани угинуо, цар је туговао два месеца. Затим је добио новог овчара по имену Иман и приметио да пуно личи на Враног. Када је и Иман угинуо Николај се никад више није тако везивао за псе.

Лењин је имао пуно паса и мачака али њихових имена се више нико не сећа, изузев Ајдиног. Фотографија је снимљена 1922. године.

Холандска краљица Вилхелмина је поклонила Стаљину женку кокера шпанијела. Милка је живела још осам година после Стаљинове смрти.

У својој кући у Пицунди (Абхазија) Никита Хрушчов је волео да се игра са младунчетом медведа о ком се бринуо специјално један официр КГБ. Када је медвед  порастао послали су га у Зоолошки врт.

Пошто се 1964. повукао из политике, Хрушчов је много времена проводио са својим немачким овчаром Арбатом. Његов други сапутник у шетњама је била врана по имену Кава, коју је Хрушчов пронашао и сам однеговао.

Приликом посете Индији 1969. Далај Лама је поклонио Леониду Брежњеву мачку. Прича се да је Далај Лама саветовао совјетском лидеру да не излази из куће ако се мачка буде чудно понашала и качила се за његову одећу. И кажу да је био у праву. Мачка Лама је три пута „упозорила“ Брежњева да га вреба опасност и спасила га од сигурне смрти.

Мачак Дорофеј је љубимац породице бившег руског председника (2008-2012) и актуелног премијера Дмитрија Медведева.

Медведеви имају и два сетера, Џоли и Данијела. Претпостављало се да ће Светлана Медведева изабрати једног, али она је одлучила да два пса неће бити наодмет.

Лабрадор по имену Кони је био крај Путина 14 година, и доживео да газда постане председник Русије 2000. године.

Приликом посете Бугарској 2010. године Путину су поклонили овчара по имену Јорго. Име се ипак није допало Путину, и понудио је сународницима да му помогну да изабере друго име. Пас се отад зове Бафи, како је посаветовао један петогодишњи Дима Соколов.

Губернатор јапанске префектуре Акитаје Норихисе Сатаке поклонио је Путину штене акита као знак захвалности за помоћ коју је Русија пружила североисточном региону Јапана када га је у марту 2011. године погодио земљотрес. Путин је псу дао име Јуме што на јапанском значи „сан“, а заузврат је губернатору поклонио сибирско маче.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“