Како су се у породици руске телевизијске звезде три века преплитале српске и руске судбине

То је стара прича. Душан Перовић је дошао у Русију зими, из топлог Мајамија, да отвори представништво фирме у којој је тада радио. Преко океана путовао је авионом, а у Европи користио аутомобил. И како се приближавао Москви тако је свуда бивало све више снега. А он је на себи имао танку јакну и лагане италијанске ципеле. Што би се рекло није се надао таквој хладноћи.

И тако једног хладног зимског јутра Душко је укључио телевизор, угледао мене и срце ватреног Србина и Црногорца, али и 25 одсто Руса, уздрхтало је. Смислио је како да се упозна са мном и испао одличан стратег, сав на деду пуковника. Душанов деда, иначе пуковник руске царске војске дошао је у Београд заједно са генералом Врангелом, потом постао градоначелник Суботице и оженио се Српкињом. Из тог брака рођена је Душанова мама која се касније удала за Црногорца.

У Црној Гори сам први пут била у јеку санкција. Било је то 1995. године, међутим Црна Гора није ратовала и све је било некако мирно. На плажи сам једном приликом нашла новчаницу од неколико милиона динара, инфлација је била тако велика. Међутим сами Црногорци како тада, тако и сада, расположени су за дружење, весели, некако неоубуздани и врло слични Русима. Земља ми се одмах допала, и тако је остало, све до данас. Омиљена места су ми Свети Стефан, Острог, Цетињски манастир, у коме се налази десна рука Јована Крститеља. Моћна места испуњена светлошћу. А лука Порто Монтенегро је врло модерна и верујем најбоља на Јадранском мору.

Волим и Котор и Будву због отворености и гостопримства, доброг мора и одличне хране, у споју са морском доколицом и историјским екскурзијама. Али најважније је то што је то отаџбина мог мужа, која мe је прихватила као неког свог. Иначе прво што урадим по доласку је да одем до мора и надишем се и нахраним морске соли. Омиљена храна ми је кукурузни хлеб, бели лук у уљу, дивља риба, мушуле на бузару, рибља чорба, црни рижото, и три леће. У принципу, све. Најчешће замолим да храну не соле. Кромпир са блитвом прави се увек без додатка масноће.

У нашим омиљеним ресторанима потрудили су се да упамте шта волим, сирово, гриловану рибу и поврће. У Црној Гори имамо пријатеља који се зове Микеле и који уме све: да спрема храну као у ресторанима са Мишелин звездама, да плива као делфин од Светог Стефана до Будве у свим временским приликама, али и да управља бродом као прави капетан, укратко пријатељ каквих је мало на свету. А када су историјске личности у питању одушевљава ме пра прадеда мог мужа владика црногорски Његош, аутентични народни јунак, изузетно храбар и паметан човек.

У нашој породици за славу се спрема сарма, пече прасе, прави жито, а за пиктије је задужен Душко, јер он то најбоље уме, пошто га је мама научила. Душко је иначе, врло толерантан човек, нема диктаторских склоности. И врло је поносан на чињеницу да мене познаје много људи, укључујући и Србе. А они међу њима који ме знају, имају врло леп однос, и зову ме наша Каћа. Нас двоје смо изградили хармоничан однос пошто не ометамо једно друго у личном напретку, увек смо пуни разумевања, и прави пријатељи. Он је заиста мој најбољи пријатељ. И ја га волим. А то што смо се срели чиста је судбина. Извесни стар човек некада је Душану предсказао да ће живети у огромној великој земљи и да ће му жена бити из тих крајева. Млади лепотан из Београда на то се само насмејао, а ето како је испало. И живот, и супруга, све се обистинило.

А ако одемо још даље у прошлост, наићи ћемо на још занимљивију причу. Моја прабака Јекатерина, жена руског трговца, крајем 19. века обрела се на изложби у Санкт Петербургу. У руској престоници тада је боравио црногорски књаз Никола Петровић Његош који се са свитом фотографисао у радњи на Невском проспекту. Бака је тамо случајно свратила а ја сам сто година касније случајно пронашла фотографију те куће са потписом. Зато сам сигурна да се ништа не догађа случајно, неке ствари су предодређене.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!