Последњи осврт на Мундијал: Највећа разочарања и оправдане наде

Elmar Kremser/SVEN SIMON

Велика разочарања:

1. Немачка

Највећа сензација Светског првенства је свакако фијаско немачког бундестима, и то без икаквих видљивих разлога. Чинило се да је тешко зауставити актуелног светског првака и вечитог претендента на медаље светских и европских првенстава, са вечитим Јоахимом Левом на челу. Ако их неко у Русији и заустави, свакако се није очекивало да то буду Мексико и Јужна Кореја. Али стварност је била далеко занимљивија и сложенија од очекивања. Немци тек треба да испитају шта се на руским теренима догодило са њиховом фамозном машином.

2. Србија

Скандалозна смена Славољуба Муслина са места селектора морала се одразити на игру репрезентације. Од генерације омладинских првака света из 2015. треба да буде очекиван сасвим другачији резултат. Српски „орлови“ на Мундијалу очигледно нису заиграли како умеју, а са показаном игром већ после другог кола групне фазе нису имали озбиљније шансе за пласман у „нокаут“ фазу првенства.

3. Аргентина

Од бившег светског вицешампиона из Јужне Америке и капитена Лионела Месија цела планета је очекивала много више, али већ прва утакмица против Исланда је показала да Меси и његова екипа имају озбиљних проблема. Уследио је катастрофалан пораз од Хрватске (0:3), једва извучена победа над Нигеријом и достојанствен, мада и логичан пораз у првом мечу плеј-офа против Француске (3:4).

Оправдане наде и пријатна изненађења:

1. Русија

Кажу да је од љубави до мржње само један корак. „Зборнаја“ је толико лоше играла у пријатељским утакмицама пред почетак шампионата, да своју репрезентацију нису вербално каменовали само они Руси који су „журили на воз“, али је зато после четвртине финала скоро сваки Рус напамет знао прву поставу националног тима. Многи навијачи су чак и на почетку Мундијала жарко желели да виде леђа Станиславу Черчесову, али је руски селектор успео да направи сложну и убојиту екипу. Артјом Дзјуба и Денис Черишев су почели првенство на клупи за резервне играче, а завршили га као прави лидери националног тима и пример за углед многим милионима дечака у Русији. Асови московског ЦСКА - дефанзивац Марио Фернандез и млади плејмејкер Александар Головин - показали су да могу увести свој тим и у четвртфинале Лиге Европе, и у четвртфинале Светског првенства. Капитен Игор Акинфејев је у својој земљи постао жива легенда.

2. Француска

Сигурна у себе, ниједног тренутка није оставила места за сумњу у способност да понови успех од пре двадесет година. Противници француске репрезентације су осећали „претећу“ енергију којом зраче пулени Дидијеа Дешана и која никоме не слути ништа осим пораза, као и далеке 1998, када је Дешан као капитен довео триколоре до победе. За разлику од немачке машине која се брзо „раздрндала“ на руским путевима, Дешан је демонстрирао добро подмазани механизам. Штавише, стиче се утисак да ова француска репрезентација без проблема може поновити славни подвиг шпанске „црвене фурије“ која од 2008. до 2012. није имала себи равног противника на три крупна фудбалска такмичења заредом.

3. Белгија

Најзад је „златна генерација“ белгијског фудбала заиграла пуном снагом, украсивши Светско првенство изванредно организованим нападима и ватрометом голова. Логично је што су Еден Азар и његови другови отишли из Русије са заслуженим бронзаним медаљама и најбољим резултатом у историји белгијског фудбала. И са извесном дозом жаљења што нису постигли и више. А могли су.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“