Песимиста, оптимиста и стеница
О међународој ситуацији:
„Пуно сам пута причао ову анегдоту, и не могу да је не испричам поново. Седе песимиста и оптимиста. Песимиста пије коњак и каже: Смрди на стенице! Оптимиста хвата стеницу на зиду, гњечи је, мирише и каже: Мирише на коњак!
Дакле, иако кажу да је боље бити оптимиста, желео бих да сам увек песимиста који пије коњак, а не оптимиста који мирише стенице.“
Гас и Немачка
Или: зашто Немци одбијају сарадњу са Русијом?
„Не разумем зашто Немци неће нуклеарну енергију. Не бих желео да то коментаришем, али... не разумем како планирате да се грејете. Не желите гас и не желите да развијате нуклеарну енергију, па шта онда радите? Ложите дрва? Чак и да је тако, требаће вам дрва из Сибира...“
О Украјини
Кристоф Лајтл, председник Привредне коморе Аустрије је 2015. године почео своје излагање пред Путином следећим речима:
Лајтл: Господине председниче, Украјина је 1914. године била део Аустрије...
Путин: Шта би то требало да значи? Имате неки предлог?
Лајтл: То значи да данашња Украјина, након сто година...
Путин: Бојим се да наставим да вас слушам, не знам шта ћете даље рећи.
О односима ЕУ-САД
Ангела Меркел није баш била импресионирана овом причом:
Путин: „Многе ми анегдоте падају на памет у вези овог... Шта год се дешавало прве брачне ноћи, резултат је јасан. Разумете шта желим да кажем?“
Црно-бела економија
Упитан да ли је економска криза у Русији завршена, Путин се поново присетио шале:
„Да вам ја испричам један руски виц. Срећу се два пријатеља и један пита другог:
- Како живот?
- Живот је као зебра, у црно-белим пругама.
- А тренутно?
- Црн.
Срећу се поново након дужег времена.
- Како живот? А, да, у црно-белим пругама. А тренутно?
- Црн.
- Зар ниси пре пола године рекао да је црн?
- Ех, испоставило се да је тада био бео!
Шпијун који је само хтео да се преда
Путин је испричао стару анегдоту из совјетских времена о непредвидивости бирократије и хировитости руских чиновника:
Шпијун улази у Лубјанку (седиште совјетске тајне полиције у Москви) и каже:
- Ја сам шпијун. Хоћу да се предам.
- А чији си шпијун?
- Амерички.
- Добро, иди у собу број 5.
Он одлази у собу број пет и каже:
- Ја сам амерички шпијун. Хоћу да се предам.
- Да ли имате оружје?
- Да, имам.
- Идите у собу 7, молим вас.
Он одлази у собу 7 и каже:
- Ја сам амерички шпијун, имам оружје, желим да се предам.
- Идите у собу 10.
Он одлази у собу 10 и каже:
- Ја сам шпијун и желим да се предам!
- Да ли имате средства комуникације са Американцима?
- Да.
- Идите у собу 20.
Он одлази у собу 20 и каже:
- Ја сам шпијун, имам оружје, имам средства комуникације са Американцима, хоћу да се предам.
- А да ли имате неки задатак?
- Имам.
- Па идите онда и обавите га! Престаните да узнемиравате људе док раде!
Џон Кери и његов кофер
Током састанка у Кремљу са бившим америчким државним секретаром Џоном Керијем Путин је посумњао у садржај Керијеве актенташне.
Путин: „Увек нам је драго када дођете у посету, јер је састанак увек веома послован и пружа нам шансу да начинимо напредак у вези са веома важним и озбиљним питањима. Али данас, када сам вас видео како излазите из авиона носећи свој пртљаг, био сам мало забринут. С једне стране, то је прилично демократски начин понашања. Али с друге стране, помислио сам да ситуација у САД мора бити доста лоша, ако нико не може да помогне државном секретару са његовим пртљагом. Чујем да вам је економија добро и да нема пада. А онда сам помислио: вероватно у тој ташни има нешто због чега нисте смели никоме да је дате? Можда новац... да се погодимо о кључним питањима?”
„Али, сад озбиљно, драго нам је што вас видимо, шалу на страну, нашли смо неко заједничко полазиште да напредујемо по питању билатералних уговора и међународне агенде. Добро дошли.”
Кери: „Хвала вам, господине председниче. Када будемо насамо, можда ћу вам показати шта имам у торби. Бићете пријатно изненађени.”