Рушење вековних традиција: Младима у Русији више није потребан алкохол

Михаил Мецел/TASS
Руси губе једно од својих главних „националних обележја”. Престали су да пију! А још донедавно Руси и вотка су чинили нераскидив савез. 2017. године Русија је била шеста на ранг-листи нација које највише пију. Богата култура јела и пића са здравицама за све животне догађаје, разговорима „из срца” у кухињи и различитим сујеверјима везаним за алкохол – све то је неочекивано окончано. Савез је уздрман.

„Прошле су две недеље од почетка мог грандиозног ријалити програма или социјалног експеримента: 30 дана без алкохола. Две недеље како сам престао да пијем”, каже 28-годишњи Јутјуб блогер Јуриј Ховански у веб-камеру. Ховански је познат по скандалима и има репутацију блогера-алкохоличара: у руци му је увек чаша пива. Скоро 3,5 милиона људи је пратило преко интернета како Ховански оставља пиће.

„Пре свега, ј***га, људи, ово су најиспуњеније две недеље у мом животу!” – почиње Ховански своју причу о трезном животу. Он тада још није знао да ће његова авантура  трајати трипут дуже: 90 дана. А његова прича је једна од многих.

Статистика

Судећи по истраживањима, савремена Русија пије скоро 80% мање алкохола него пре 5-7 година. Осим тога, алкохола се масовно одричу млади, такозвани миленијумци, рођени између 1982. и  2000. године. То показују подаци социолошких анкета и руског Министарства здравља. Смањење интересовања за алкохол присутно је у свим генерацијама и то непрекидно од 2008. године. Али је управо међу савременим младим Русима и генерацијом која им претходи пад интересовања за алкохол највећи и износи чак 25%.

Најпре су социолози мислили да ће миленијумци тек почети да пију, да је потрошња алкохола код њих „одложена”. Али истраживања показују да су они прошли врхунац своје потрошње алкохола. „Они притом нису само прешли са вотке на пиво и вино. Нагло је пало њихово интересовање за сва алкохолна пића”, објашњава Вадима Радајева, професорка Националног универзитета „Висока школа економије”, која је истраживала руску генерацију миленијумаца.

„Живела сам од једног до другог петка, добијала плату и одлазила да купим одећу за клуб. Затим сам сва сређена одлазила у бар и поносно сама саби куповала флашу скупог вина”, каже 32-годишња Јекатерина Исакова, стручњак за маркетинг. На крају ју је излазак у бар за једну особу коштао око 5000 рубаља (80 долара). То је за такси у оба правца, алкохол, нешто за јело, доручак ујутро у кафеу. „Сада нам је за двоје довољно 500 рубаља (8 долара). То су два безалкохолна коктела. Идемо својим аутом.”

Питање на које засад нема одговора

Тешко је рећи шта је разлог одрицања од алкохола. Можемо претпоставити да се ради о неком колективном прагматизму. „Дошла је нова генерација, ново време, а са њим и нове стратегије адаптације. Одустајање од алкохола и пушења многи виде као фактор који људима помаже да издрже конкуренцију, да заузму најбољу позицију на послу, да више зарађују и боље изгледају”, сматра Леонтиј Бизов, водећи научни сарадник Института за социологију Руске академије наука. Други младић који је престао да пије, сећа се како је било популарно пити у школи 90-их. „Пили смо на улазима у зграде, у аутомобилима скоро сваки дан. Углавном све је то било због сиромаштва. Некад се сећам тога са пријатељима. Шта смо друго могли да радимо? За компјутерске клубове или пиво био је потребан новац.”

Отада се много тога променило. У Русији већ скоро десет година траје реформа против алкохола, акцизе на алкохолна пиће су порасле, а с њима и цене. Али ради се о томе да социолози не знају заправо шта се догодило са Русима.

„Нисам сигуран да то има везе са каријером: мање ћу пити и боље ћу радити. То ми још не видимо. Али оно што видимо је како култура јела и пића одлази у прошлост, то више није обавезно за разговор. А осим тога, видимо како сви почињу озбиљно да желе здрав начин живота. Мада су и у совјетско време сви говорили о спорту, али су истовремено сви пили. Тек сада је то одједном прорадило у људима”, каже Радајев.

Међутим, одустајање од алкохола није типично руска појава. Исто се дешава и са младим Швеђанима, Американцима, Британцима, Аустралијанцима, тј. становницима економски развијених земаља и оних земаља у којима се одувек много пило. То је светски тренд. Оно што изненађује је да нико не зна са сигурношћу зашто се то дешава. „То не знају ни сами миленијумци”, каже Радајев. „Када их директно питамо 'а зашто не пијете, јер ваши родитељи, деде и бабе су пили', они не могу да дају јасан одговор. Просто кажу: 'не свиђа нам се, није нам потребно'”.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“