Хенри Кисинџер: У критичним тренуцима Русија је спасла светску равнотежу

О спремности Руса да гладују ради постизања циља 

Русију је изградила елита која је пребацивала кметове на далека поља и цареви који су обзнањивали: „Ова мочвара ће бити Одеса или Санкт Петербург". Делимично их одржава нека врста мистичног односа према тешкоћама и визијaма. Преживели су векове под Монголима. 

Шведски краљ Карло XII је у Русију умарширао [почетком 18. века] јер је верова да ће у Москви без тешкоћа на власт поставити шведског владара. Дочекали су га руски сељаци који су палили своје усеве како би ускратили храну освајачима. Они би пре гладовали него што би дозволили да неко заузме њихову земљу. Карло је обишао целу Европу, али тако нешто никада раније није видео. Његове трупе су биле приморане да крену на југ, у Украјину, само да би преживеле, а тамо су коначно и поражене. 

О Русији која спасава свет 

Русија је у критичним тренуцима спасла светску равнотежу од снага које су покушавале да је поразе: од Монгола у шеснаестом веку, од Шведске у осамнаестом, од Наполеона у деветнаестом, и од Хитлера у двадесетом веку.  

Путин је човек који осећа јаку, унутрашњу везу с руском историјом, каже Кисинџер.

Алексеј Дружињин/Sputnik

Русија ће у модерном добу бити важна у савладавању радикалног ислама, делом зато што је дом око 20 милиона муслимана, посебно на Кавказу и дуж јужне границе Русије. Русија ће такође бити фактор у равнотежи Азије. 

О Русији која покушава да пронађе своје место у свету 

Околности су се од Петра Великог до Владимира Путина промениле, али је ритам остао крајње доследан. ... [Русија је] јединствена „евроазијска" сила, која се протеже на два континента, али ни на једном никада није сасвим на домаћем терену. ... [Научила је своју геополитику] из тешке школе степе, где су се номадске хорде бориле за ресурсе на отвореном терену с мало фиксних граница. 

О Брежњеву као претходнику Горбачова 

На [совјетског вођу Леонида] Брежњева сам у ретроспективи гледао као на неку врсту претходника [архитекта перестројке Михаила] Горбачова. ... Он није желео сукоб. Био је речит када је говорио o тим стварима. ... Мислим да је стварно желео да ублажи напетост са Сједињеним Државама.

Амерички председник Никсон наздравља с Хенријем Кисинџером у Москви 1972. године, у позадини је Леонид Брежњевом.

Getty Images

Нажалост, у време када смо били у позицији да наставимо, у Сједињеним Државама покренута је расправа у којој је сваки аспект тзв. детанта постао контроверзан... Увек сам на Брежњева гледао као на неког ко је заиста желео да проучи ублажавање тензија, делимично и зато што је одржавање система до тог тренутка требало да му постане очигледно.  

О Путину као лику из романа Фјодора Достојевског 

[Путин] је лик из Достојевског, тај човек осећа јаку, унутрашњу везу с руском историјом, како је он види. Притом је хладан калкулатор руског националног интереса, како га он замишља, и за који верује, вероватно тачно, да има нека врло јединствена обележја. Дакле, за њега је питање руског идентитета од пресудне важности, јер је Русија због пропасти комунизма изгубила око 300 година своје историје, тако да питање „Шта је Русија?“ у његовој глави има велики значај. То је проблем који никад нисмо имали.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!