Жртве деструктивних руских секти откривају тајне свог живота у њима

Legion Media
„Њихове метода врбовања су веома суптилне и промишљене”, каже бивши припадник секте.

„Било ми је 9 година. Моја мајка је једном дошла кући и рекла ми да је била на дивном месту. Ускоро су у нашу кућу почели да долазе људи на 'састанке'.”

Јана Лосовска, сада 30-годишња жена, још увек покушава да схвати избор њене мајке: да самовољно уведе своје дете у религијску секту.

У почетку се деветогодишњој девојчици допала изненадна промена јер „било ми је занимљиво да верујем. Питала сам их да присуствујем омладинској конференцији  [коју је организовала секта]. Учили смо напамет стихове из Библије и добијали смо награде. Секта се звала Црква обнове”, каже Лосовска.

Како је одрастала, у душу су јој се увлачиле сумње, које су на крају поквариле њен однос са мајком.

„Обично кажу да је њихова вера једина права, да је потребно да се човек потпуно посвети Богу и да је све друго грех”, каже Јана.

Када је напунила 15 година, изненада је схватила да је све то погрешно. Те године она се први пут заљубила.

Њен момак није био из секте и то је довело до конфликта са фанатичним припадницима секте. Чак и мали „преступи” које би девојка починила изазивали су бес код следбеника култа, укључујући њену мајку.

Због обичног хобија, певања, девојка је проглашена за безнадежну грешницу од стране фанатика који су вршили снажан психолошки притисак како би задржали њену послушност. Помисао да изађе са дечком из „спољног света” њима је изгледала сумануто.   

Још неко време Лосовскa је остала са мајком, али ускоро су њени љутити прекори постали неподношљиви и девојка је побегла од куће.

Секте у Русији

У Русији, у којој слободу вероисповести штити Устав, постоји на хиљаде малих религијских култова. У многим случајевима деструктивне секте је тешко препознати и борити се против њих, јер су оне због релативно малог броја следбеника и тајновитости са којом функционишу скривене од очију власти.

Стручњаци обично разликују неколико ширих религијских покрета који су класификовани као деструктивни и тоталитарни култови. Они у Русији раде на ширем нивоу и познати су и људима из других земаља: Јеховини сведоци, Сајентолошка црква, Харизматички култ и Међународно друштво за свесност Кришне (Харе Кришна). Међутим, постоје и други култови који су мање ухватљиви и зато тежи за класификацију.

Јеховини сведоци певају на почетку састанка у Ростову на Дону у новембру 2015.

Иако је руско Министарство правде у априлу 2017. године добило судску одлуку која Јеховине сведоке проглашава за екстремистичку организацију и зато је њена активност у Русији забрањена, други култови су тако неухватљиви да је држави тешко да заштити људе.

Нерелигијски култови су пионири на овом пољу: људи некад више нису сигурни да ли су на мотивационом тренингу или на састанку секте.

„Двоје мојих пријатеља се упецало на предавања Олега Торсунова, самопрокламованог 'експерта за породичну психологију и лични развој'. Они не мисле да је то култ, али ја сам сигурна да јесте”, каже Олга Јершанова из Москве.

Предавања Торсунова заиста подсећају на састанке секте: сала пуна жена седи у тишини и слуша лоше артикулисане вербалне импровизације неугледног човека. Снимци „предавања” су доступни на интернету. Иза фасаде лекција о „личном развоју”  налази се индустрија која продаје све од књига до пињола, од прашка за прање зуба до шећера.

Торсуновљева предавања осигуравају стални прилив муштерија. Он се представља као магистар медицине, али показује сумњиво интересовање за астрологију, карму и реинкарнацију.

„Психолошки тренинзи, семинари за лични развој, семинари о томе како да нађете богатог мужа или како да се обогатите – сви они се могу класификовати као култови. У таквим групама постоји гуру, некаква хијерархија и сва друга обележја тоталитарне секте”, каже Татјана Кудејарова, психолог и аутор књиге „Психолошка рехабилитација лоше прилагођених следбеника деструктивних култова”.

„Бомбардовање љубављу”

„Нико отворено не регрутује нове следбенике. Они људе позивају на предавања о саморазвоју или на психолошке радионице, као и на индијске културне фестивале. Њихове методе врбовања су врло суптилне и промишљене; никад то не раде директно”, каже Марк Марцинковски, Московљанин који се са 24 године прикључио покрету „Харе Кришна” и тамо провео пет година.

Стручњаци упозоравају да је лако пасти под утицај следбеника култа, јер су сви они обично веома љубазни према новопридошлицама, показују емпатију према рањивим индивидуама које обично желе да буду прихваћене. Професионалци то називају „бомбардовање љубављу”, метод помоћу којег се стиче утицај на особу тако што јој се у почетку показује екстремни ниво наклоности.

Све се, међутим, мења када се заврши „медени месец” за новог члана. „Морате да понављате мантру два сата дневно. Не приморавају вас физички, али када се промени ваш поглед на свет, плашите се да ћете увредити гуруа својом непослушношћу”, каже Марцинковски.

Неки ритуали су тако одвратни да је јасно да следбеници култа губе сваку способност да здраво размишљају: „Гуру пере ноге у млеку, а онда његови ученици који долазе у храм треба да попију то млеко; они то зову нектар”, каже Марцинковски.

Они који успеју да се извуку говоре о томе са олакшањем, посебно ако су се ослободили без озбиљних психичких и финансијских последица. Други, међутим, чије су породице заувек уништене због ових лажних религија, показују мање ентузијазма.

На питање да ли је икад покушала да спасе мајку из канџи секте, Јана Лосовска одговара: „Не, само сам желела да побегнем од њих.”

Репортажа: Како је Русија забранила америчку секту Јеховине сведоке

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“