Да ли роботима треба дозволити да покрећу звона на руским црквама?

kolokola.ru
Роботи преузимају примат! Технологија сада улази и у светиње, али нису сви тиме задовољни.

Русима је урођена љубав према црквеним звонима, како је једном рекао руски композитор Сергеј Рахмањинов. Али да ли би он поверовао да људи сада могу да слушају импресивну звоњаву без присуства живог звонара? Да ли би он, или било ко други, могао да очекује да ће робот бити задужен да призива људе у Божји храм? 

Ни ми то не бисмо очекивали, али таква је стварност. Око 700 цркава у Русији већ има такозване електронске звонаре и овај број је сваке године све већи. Зашто се то дешава и шта то значи за цркву? 

То није нова технологија 

Према руководиоцу Међународног центра за уметност звона Андреју Дјачкову, први електронски звонар је уведен 2007. године у селу Иљинско у Московској области. То је у ствари мали електронски блок који контролише полуге повезане са звонима, подражавајући звонара. Није било планирано да се производи масовно. 

Он објашњава да то није била потпуно нова ствар за руску цркву. Сличан механизам је постојао чак и у 17. веку. За време владавине Петра Великог постојао је европски систем по имену „самозвон” који је функционисао у санктпетербуршким црквама. 

„Оно што данас имамо је електронски звонар који може да имитира звоњаву руских звона као да их покреће стварни живи звонар. То је хит”, каже Дјачков. „Пре тога је постојао једноставан механизам по имену 'куранти' који не може да усклади звона и прилагоди снагу звоњаве, као што то може електронски звонар.” 

Као и у селу Иљинско, где је инсталиран први систем, главна улога електронског звонара је да помогне црквама које немају стално ангажованог звонара. Проблем постоји у многим регионима Русије, посебно с обзиром на интензивну изградњу нових цркава у земљи. Како званичници кажу, у Русији већ има 40 000 цркава са просеком од три нове цркве које се појављују сваки дан. С обзиром на недостатак обученог особља, роботи могу да осигурају да се звона чују у свакој цркви. 

Међутим, овај систем није јефтин. У поређењу са „курантима” који се обично користе за сатове са звонима, електрични звонар је некад и двоструко скупљи. Цена се креће од 80 000 рубаља (око 1100 евра) и за један и за други систем, а може достићи 150 000 рубаља (преко 2000 евра) за „куранте” и 300 000 рубаља (преко 4000 евра) за електронског звонара у зависности од броја звона, објашњава Дјачков. 

За ову цену од неколико десетина начина звоњења може да се изабере жељени звук на даљину преко мобилног телефона, и није потребно да се сваки пут пењете на торањ. Системом се може управљати и ручно, у случају да црква добије правог звонара. 

Роботи насупрот људима? 

Професионални звонари као што је Љубов Рудацка из Костромске области нису одушевљени овом новом технологијом. Она мисли да је заиста чудно поверити механичком систему да буде свети глас цркве. „Звонар у звоњаву уноси своја осећања и прати их молитвом. Показало се да људи то осећају када чују звона. Какве емоције може да пробуди робот?” – пита се она. 

Ни званична Православна црква не ограничава овај тренд. Ова технологија се користи не само у руским црквама, већ и у Грчкој, каже Александар Волков, шеф прес-службе руске Патријаршије. Он додаје да се не ради о недостатку новца, него о недостатку квалификованих звонара: „То је уобичајена пракса, посебно у оним регионима где не постоји могућност да се ангажује прави звонар.”  

Заиста, често се дешава, чак и у православним храмовима, да се звона инсталирају чак и када нема ко да их користи. „Звона су тада нема. У тим случајевима увек имамо  позитивну реакцију када им технологија помаже да звоне”, додаје он. 

Са друге стране, он истиче да не постоји права замена за живог звонара. „Живи звук је увек бољи од механичког звука и за човека не постоји замена. Надам се да ће електронски звонари бити коришћени мудро и да, као ни телефони, компјутери ни телевизија, они никад неће заменити људску комуникацију.” 

„У совјетском периоду црквена звона су ућуткана, а многа и уништена”, каже Вилијам Брумфилд, историчар руске архитектуре и професор славистике на Тулане универзитету у САД. „Сада се звона обнављају и разумљиво је да је црква дозволила употребу електронских звонара. Звона нису ту само за украс. Она треба да се чују.  Наравно, боље је када можемо чути да њима управљају људи, који тада играју централну улогу као музичари и учитељи.”

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“