Већ планирам своје наредно путовање у Србију. Биће то сусрети са политичарима, са члановима комунистичке партије (ја сам комсомолка, члан омладинског покрета комуниста), са спортистима, са обичним људима, децом о којој желим да испричам свим људима света који ме прате на друштвеним мрежама. Обавезно ћу довести руске спортисте.
Овде се осећам веома добро. Допадају ми се људи.
Знам како живе Срби на Косову и желела бих да некако помогнем српској деци. Дижем тешке тегове, али најтеже ми је кад видим дечију патњу.
Кад сам први пут дошла у Донбас не само на такмичење, већ и да забавим децу која су се нагледала рата, видела сам услове у којима живе. То су биле тешке емоције. Водио се прави рат и говорили су нам да не идемо по трави, да не бисмо налетели на бомбу. Пожуривали су нас сваки пут на улици када се чула паљба. Било је страшно.
А затим сам добила писмо од украјинских војника. Предложили су ми да ми пошаљу Лењинову бисту коју су они сами и срушили. И заиста су ми послали. Стоји ми у дворишту. Од мермера. Морала сам, наравно, да је очистим од различитих натписа, има и трагова метака, али намеравам да је вратим у село у ком је стајала, кад се једном сви врате мирном животу.
Студирам на факултету међународних односа. Нико нема специјалност као ја: изучавам хуманитарну мисију Русије на Блиском истоку. Учим арапски језик. У септембру планирам путовање у Сирију. Желим да постанем дипломата, јер верујем да се конфликти у којима би погинуле читаве армије заиста могу решити дипломатијом.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
