Како да пронађете своје корене у Русији ако имате руско порекло

Getty Images
Руска империја је била дом људима из различитих земаља који су ту студирали, радили и засновали породице. После Октобарске револуције многи странци су напустили земљу и сада њихови потомци покушавају да открију своје руске корене. Питали смо руске генеалоге да нам испричају своје занимљивије случајеве.

Веденско гробље у источном делу Москве било је намењено за сахрањивање католика и протестаната који су живели у Русији. Било је познато и као „немачко гробље”. Пуно је крипти, маузолеја, меморијалних стубова и предивних гробних скулптура. Једна од њих се налази на гробници породице Бодло. Били су то чувени руски произвођачи парфема француског порекла. Између прстију статуе налази се папирна цедуља: неке речи се више не могу прочитати, али ово се може разабрати: „Зовем се... а моја мајка је... Бодло. Живим у Француској... Ми тражимо...” Порука је потписана имејл адресом.

Гробница породице Бодло на Веденском гробљу

Током своје историје Русија је била дом људи различитих националности. Французи, Немци и Енглези најразличитијих професија, међу којима су били трговци, лекари, војници, научници и писци, радили су ту, пронашли љубав и остали да живе, помогавши Русији да постане велика земља. После Октобарске револуције и ратова многи од оних који су рођени у овим старим породицама напустили су Русију и вратили се у земљу својих предака, која им је била потпуно страна. Данас, међутим, многи странци долазе у Русију да траже своје порекло.

Порука у руци статуе

Игла у пласту сена

Генеалошко испитивање у руским архивама је прилично сложен посао, чак и за Руса који је магистрирао руску историју. Овакво истраживање захтева познавање сложених историјских извора, као што су црвене матичне књиге или регистри регрутације. Осим тога, генеалошка истраживања захтевају сталну писану кореспонденцију са многим локалним архивама. За људе који не говоре руски тешкоћа се састоји у томе што већина запослених у архивама још увек говори и пише само на руском. Тако да су тражени генеалози који течно говоре европске језике.

„Радим са великим бројем страних клијената, јер знам седам језика, иако не говорим све течно”, каже Виталиј Семјонов, независни историчар са преко десет година искуства на пољу генеалогије. „Већина мојих страних клијената су из Француске и Белгије. Они су потомци наших емиграната.”

„Другу групу, која је готово једнако велика, чине амерички Јевреји, потомци Јевреја из Украјине, Белорусије и Русије. Ови људи обично не говоре нити читају руски, а то нису могли ни њихови родитељи. Али њихови родитељи су имали сећања из детињства на своје бабе и деде које су им говориле о животу у Русији, или су задржали неки дијалекат хебрејског који су говорили њихови преци. Трећу групу чине потомци Немаца са Волге”, објашњава Семјонов.

Станислав Думин држи у рукама своју књигу „Русија: историја крунисања”

„Не заврше се сва генеалошка истраживања добрим резултатима”, каже Станислав Думин, стручњак за грбове у Руском племићком савезу, организацији која окупља потомке руских племићких породица. „Један клијент из Швајцарске је тражио своје руско-немачке корене. За време владавине Катарине Велике, његов предак се прикључио руској војсци, живео је у Москви, добио племићку титулу и имао децу, али се почетком 19. века у изворима губи сваки траг његовој породици.”

Стајати на гробу свог прадеде

Филип Патрик и његова жена на Донском гробљу

Један Рус је недавно био сведок невероватног открића: на старом Донском гробљу у Москви фудбалски навијач који је дошао на Светско првенство у фудбалу пронашао је гроб својих предака.

„Овде лежи мој прадеда, ујак моје бабе по мајци”, рекао је Филип Патрик из околине Нице у Француској. „Николај Козљанинов, генерал-ађутант, командант Кијевског војног округа.” Филип каже да су он и његова жена управо били у Санкт Петербургу и тамо пронашли кућу његових предака са меморијалном таблом. „Моји преци су напустили Русију одмах после револуције”, каже Филип.

И Руси, као и странци, сањају о томе да открију претке који су повезани са руским великанима из прошлости, са онима који се спомињу у књижевности, мамоарима или дневницима. Они сматрају да је то важније и на неки начин „престижније” него да нађу „само” богате претке или претке племићког порекла.

„Имао сам клијенткињу из Француске која је, за разлику од већине мојих клијената, нестала када је сазнала резултате истраживања о свом претку, уралском козаку који је некада упознао Лава Толстоја, причао са њим, а руски писац је о томе записао у свом дневнику”, каже Семјонов. „Зато сам понудио да јој пошаљем доказ (страницу из Толстојевог дневника) и она је одмах послала новац!”

„Други проблем представљају људи, рецимо, са Форбсове листе, који комуницирају преко својих секретара, јер немају времена. А ови секретари стално одлажу плаћање 'све док шеф не прочита материјал', што блокира истраживање: са руским архивама морате стално да плаћате како бисте напредовали у истраживању. Тако да много боље иде када клијенти, чак и они најважнији, комуницирају са мном директно. А понекад наиђемо на нека заиста фасцинантна открића.”

Како почети и колико то кошта

Значи, сигурни сте да имате претке у Русији и имате жељу да пронађете неке податке о њима и направите своје породично стабло.

Пре свега потребно је да скенирате све личне документе који припадају вашој породици, посебно старе документе и то не само оне на руском језику (ако их имате). Као друго, а то је једнако важно, разговарајте са својим рођацима, посебно са оним старијим о њиховој прошлости. Питајте их да ли се сећају имена рођака и места где су живели. Најбоље је да сви разговори буду снимљени. Додајте пуна имена, датуме рођења и професије сваком интервјуу. Скенирајте старе фотографије, али само ако сте сигурни ко се налази на њима.

Као треће, време је да ангажујете руског генеалога. Како бисте их проверили распитајте се о њиховим недавним истраживањима, као и о књигама које су писали или уређивали.

И најзад: трошкови. Запамтите да све време које је уложено у разговор или рад са вашим подацима мора бити плаћено, значи немојте боље да причате све своје тајне, јер ће вам то вероватно бити наплаћено. Најобичније истраживање генеалошког стабла ваше породице (само мушких представника) кошта око 70 000 рубаља (1000 евра), а ако сте спремни да издвојите и више новца, цена целокупног истраживања је најмање 1500 евра. Обично је потребно око шест месеци за прве резултате.

Такође запамтите да су за истраживање потребне мале, али сталне уплате. Ако је генеалог на трагу неког открића, мораће да проверава податке, што може бити скупо. Али, тако постајете део историје.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“