Пластика убија светски океан, тврде руски научници

Getty Images
Скоро 80% пластике коју произведе човек завршава у океанима, а већи део тога садржи карбонске и силиконске наночестице, које су отровне за живот у морима.

Током протекле четири године група истраживача је проучавала карбонске и силиконске наночестице од којих се прави пластика. Ови материјали су изузетно штетни за морски живот, каже професор Кирил Голохваст са Далекоисточног федералног универзитета у Русији.

„Већ имамо податке о утицају ових елемената на биљни и животињски живот на копну, али не постоји системска студија о потенцијалној штети коју они причињавају животу у морима”, каже Голохваст. „Међутим, чак 80% пластике и композитних материјала завршава у океану, где им је потребно неколико стотина година да буду разграђени.”

Опасне карбонске и силиконске наночестице користе се за унапређење разноврсности пластичних материјала, на пример, код нафтовода и великог броја свакодневних предмета, као што је одећа. Они заједно са пластиком одлазе у мора. 

Ови опасни елементи, према Голохвасту, у воду доспевају из градских рејона и често долазе од аутомобила, варења и електроплатирања. Део ових елемената, међутим, у океан доспева директно из ваздуха.

„Количина опасних микрочестица је у сталном порасту”, каже Голохваст. „Оне су начињене од синтетике, метала, пластике и чађи, што не постоји у природи. Што су честице ситније, штетније су и токсичније. Ако данас не будемо прикупљали податке о све већој опасности и ако не будемо размишљали о методама како да је отклонимо, ускоро ће бити прекасно.”

Научници су за своје истраживање изабрали занимљив објекат по имену Heterosigma akashiwo, једноћелијску морску алгу из Залива Петра Великог у Јапанском мору. Ова врста фитопланктона је широко заступљена на Далеком истоку. Сматра се да је то природни „чистач” воде. Осим тога, ћелије ове микроалге имају танак ћелијски зид, што значи да су осетљивије на оно што се догађа у околини. 

Концентрација пластичних наночестица од 100 милиграма по литри воде изазива изумирање алги. Акутно тровање је уочено трећег дана експеримента, а до хроничне интоксикације дошло је седмог дана.

Истраживачи верују да наноцеви оштећују ћелијске мембране и тако доводе до њиховог изумирања. Осим тога, нановлакна, због компоненте никла коју садрже, изазивају трајну деформацију микроалги.

Научници тренутно располажу егзактним подацима о утицају на микроалге, као и на морске јежеве и мекушце. У сарадњи са индијским стручњацима, руски истраживачи су спровели и експерименте на рибама.

Сада планирају да креирају модел утицаја опасних микрочестица на биљни и животињски свет у океанима. Њихов циљ је да открију бактерију или гљиву која може да помогне у отклањању штетних утицаја.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“