Пластика убија светски океан, тврде руски научници

Током протекле четири године група истраживача је проучавала карбонске и силиконске наночестице од којих се прави пластика. Ови материјали су изузетно штетни за морски живот, каже професор Кирил Голохваст са Далекоисточног федералног универзитета у Русији.

„Већ имамо податке о утицају ових елемената на биљни и животињски живот на копну, али не постоји системска студија о потенцијалној штети коју они причињавају животу у морима”, каже Голохваст. „Међутим, чак 80% пластике и композитних материјала завршава у океану, где им је потребно неколико стотина година да буду разграђени.”

Опасне карбонске и силиконске наночестице користе се за унапређење разноврсности пластичних материјала, на пример, код нафтовода и великог броја свакодневних предмета, као што је одећа. Они заједно са пластиком одлазе у мора. 

Ови опасни елементи, према Голохвасту, у воду доспевају из градских рејона и често долазе од аутомобила, варења и електроплатирања. Део ових елемената, међутим, у океан доспева директно из ваздуха.

„Количина опасних микрочестица је у сталном порасту”, каже Голохваст. „Оне су начињене од синтетике, метала, пластике и чађи, што не постоји у природи. Што су честице ситније, штетније су и токсичније. Ако данас не будемо прикупљали податке о све већој опасности и ако не будемо размишљали о методама како да је отклонимо, ускоро ће бити прекасно.”

Научници су за своје истраживање изабрали занимљив објекат по имену Heterosigma akashiwo, једноћелијску морску алгу из Залива Петра Великог у Јапанском мору. Ова врста фитопланктона је широко заступљена на Далеком истоку. Сматра се да је то природни „чистач” воде. Осим тога, ћелије ове микроалге имају танак ћелијски зид, што значи да су осетљивије на оно што се догађа у околини. 

Концентрација пластичних наночестица од 100 милиграма по литри воде изазива изумирање алги. Акутно тровање је уочено трећег дана експеримента, а до хроничне интоксикације дошло је седмог дана.

Истраживачи верују да наноцеви оштећују ћелијске мембране и тако доводе до њиховог изумирања. Осим тога, нановлакна, због компоненте никла коју садрже, изазивају трајну деформацију микроалги.

Научници тренутно располажу егзактним подацима о утицају на микроалге, као и на морске јежеве и мекушце. У сарадњи са индијским стручњацима, руски истраживачи су спровели и експерименте на рибама.

Сада планирају да креирају модел утицаја опасних микрочестица на биљни и животињски свет у океанима. Њихов циљ је да открију бактерију или гљиву која може да помогне у отклањању штетних утицаја.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!