„У Русији то функционише као симфонија: држава, црква и војска су синхронизовали своја дејства да би постигли исти циљ, а то је очување државе и васпитање духовног и физичког развоја деце. У кампу је била дивна атмосфера љубави! Ми нисмо имали преводиоца, али смо се снашли буквално за један дан. Врло добро смо се споразумели и тако се спријатељили. Ми поприлично разумемо руски језик, само што немамо навику да га говоримо. Тамо где је љубав, језичких барјера нема. Руси су превели све команде на српски и на захтев директора кампа оца Димитрија команде су читане и на руском и на српском.
„Најачи утисак за мене је оставила руска одговорност у свему. Камп је трајао две недеље, а они су толико добро очували природу да након кампа у шуми није било ниједног папирића! Километрима сам посматрао шуме, нисам приметио ниједну кесицу. Све је остало кристално чисто.
Упорност и спретност деце у кампу заслужује највишу оцену. Она су се трудила да изврше све вежбе и задатке, и то уз подршку руске деце која су била ипак мало развијенија у физичком смислу, јер нису обична деца него чланови патриотских заједница.
Браћа Руси су нам са љубављу пружили могућност не само физичког усавршавања него и духовног. Обишли смо доста светиња. Величанственост руских храмова је невероватна! Олтари су урађени до перфекције са позлатом. Ми смо боравили у Сергијевом Посаду, у центру руске духовности, били смо поред моштију Светог Сергија Радоњешког, видели смо велико звоно тешко 75 тона. За нас то је невероватно, јер у нашој цркви звоно је 150 килограма! Били смо у Дивејеву код Серафима Саровског, у Мурому поред моштију Светог Петра и Февроније, у граду Владимиру где су мошти Светог Александра Невског, у Суздаљу где је био снимљен филм “Андреј Рубљов”, и посетили смо малу црквицу где се налази плаштаница Пресвете Богородице, у којој је била сахрањена.
Ја сам свештеник, а поред мене је у кампу било још три свештеника. За вежбе су били одговорни представници војске Русији и спасиоци „Центроспаса“. Свако јутро су пре доручка рађене различите вежбе, а онда заједничка молитва, па доручак, па опет вежбе. На програму обуке је била издржљивост у трчању на дуге стазе по шуми, преживљавање у природи (паљење ватри, оријентација, медицинска помоћ, везивање чворова, пењање) и друге извиђачке и спортске активности. Пливали смо у реци Колпи! Вода је чиста, али хладна. Могли смо да издржимо само десет минута, а Руси кажу да је вода топла, они у њој уживају! Поред тога, деца су се дружила и међусобно помагала. А свако вече се завршавало молитвом.
„Да! Ми нисмо навикли на традиционалну руску храну, а то је каша. Каша у Русији се једе и за празник и сваки дан. Она је хранљива и здрава. А допала је нама сгушчонка, сладки руски специјалитет, чак смо је и понели у Србију! Пре одласка смо знали и “Каћушу” и “Коњ”, а Русе смо научили да певају српске песме. Исти смо народ, иста нам је вера, лепо нам је било да се дружимо!“
„Наша деца су служила и певала литургију у сеоском руском храму, онда смо на дан Сергија Радоњешког у граду Краснаја Гарбатка певали на литургији у цркви и заједно са руским учесницима и Владиком прошли смо у литији кроз град. Ових дана је у граду одржан дечији фестивал народне уметности где смо певали песме на позив градоначелника, који нас је лепо дочекао и изразио жељу да се побратими са Житорађом! Већ су нас звали да дођемо на Преображење у Кукујев, али нисмо, нажалост, стигли због неких обавеза. Они свакако имају вољу да дођу код нас, а ми смо имали једно пријатно лепо дружење, као да смо се након дугог растанка срели са нашом рођеном браћом и нестрпљиво сада чекамо нови сусрет! А наш омиљени баћушка, директор кампа отац Димитрије, рекао нам је кад смо одлазили: „Вољени моји! Много вам хвала што сте се појавили у мом животу!“
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
