Татјана са неколико своје деце (јуни 2018. године)
Татјана СорокинаКућа породице Сорокин у селу Расвет (Ростовска област, јужна Русија) не разликује се споља од било које друге куће у комшилуку. То је једноспратница окружена вртом са металном капијом. На први поглед не бисте могли да погодите да је то дом највеће хранитељске породице у Русији, која је одгајила преко 80-оро деце.
„Тренутно живим са 15-оро деце (11 дечака и четири девојчице)”, каже матријарх ове породице Татјана Сорокина, којој је 67 година. „Троје деце студира на академији, два старија сина (18 и 20 година стари) студирају на универзитету, а остали живе са својим породицама.”
Она објашњава да је чак 81 дете живело у њеној породици током последњих 30 година, са максималним бројем од 23 особе у истој кући у периоду од 1991. до 1993. године. Како је то могуће и зашто уопште узимати тако много деце? Ова херојска мајка поделила је своју причу са Russia Beyond.
Татјана, Михаил и њихова ћерка Ана (1972)
Татјана СорокинаСве је почело 1968. године у Махачкали (1893 километра од Москве), када је 18-годишња Татјана упознала свог будућег мужа Михаила Сорокина коме су биле 23 године. Он је одрастао у сиротишту, тако да му је било важно да оснује своју породицу. Док су обоје били запослени, Татјана је родила ћерку Ану (1970), а нешто касније на свет је дошао њихов син Иван (1973). Нажалост, дечака је погодила озбиљна болест и после једне грешке лекара њему је остао трајни инвалидитет.
Иако родитељи нису планирали да усвајају децу, судбина је имала другачије планове. Напустили су Махачкалу са планом да траже посао у Волгодонску. На свом путу тамо зауставили су се у граду Цимљанску. Ту су стан делили са женом која је тражила да брину о њеној једногодишњој девојчици, док је она отишла да „тражи бољи живот”. Жена се вратила пет година касније и одлучила да девојчицу да у сиротиште. Тада су Сорокини решили да усвоје девојчицу.
То је био само почетак. Током наредних година они су примили у свој дом не само децу без родитеља, него и децу са инвалидитетом, међу којима три дечака којима је била потребна операција лица и три девојчице које су имале тровање радиоактивним зрачењем. 1989. године, са 11 усвојене деце и двоје рођене деце, породица Сорокин је постала прва породица у Совјетском Савезу која је добила статус такозваног породичног сиротишта, што је била државна иницијатива да се деци омогући да живе у правој породици, а не у сиротишту, а да притом не морају да пролазе кроз процедуру усвајања.
Септембар 1991.
Татјана СорокинаДа скратимо причу, током 30 година Татјана и Михаил су предано подигли 79-оро деце. Нажалост, Михаил је преминуо пре шест година.
Породично стабло (1969-2007)
Татјана СорокинаЛокалне власти и Руски дечји фонд помажу овој породици на различите начине. 1990. године породица се из трособног стана преселила у своју кућу и добила минибус од фонда. 2002. године су добили возило, али су га заменили за комби са осам седишта. Нажалост, 2015. године минибус се нашао у саобраћајној несрећи, па је расходован.
„Потребан нам је минибус, јер нигде не можемо да идемо... Деца често немају шта да раде у селу за време распуста”, каже Татјана. „Купила сам им неку спортску опрему, у кући играју стони тенис, у школи играју фудбал, али било би стварно лепо да оду понекад на пецање или да посетимо друге хранитељске породице.”
Март 2017.
Татјана СорокинаПородица успева да састави крај с крајем. Добијају финансијску помоћ од државе од око 9 458 рубаља (122 евра) месечно по детету за програм хранитељства, али то се тренутно односи само на осморо од 15-оро деце. Остали не добијају ову подршку, јер су званично усвојени.
Јули 2017.
Татјана Сорокина„Обично трошим око 250 рубаља (3,2 евра) по особи дневно на храну, 500 рубаља (6,4 евра) по детету на остале трошкове и око 1000 рубаља (12,8 евра) на друге ствари, као што су играчке, одећа, лекови и школа”. каже она. „Муж ми је умро пре неколико година, тако да нека деца добијају његову пензију, јер су изгубили родитеља. Једно дете добија инвалидску помоћ. Од 1999. године такође добијамо подршку за инвалидност: 25 000 рубаља (320 евро) месечно.”
Већина средстава иде на набавку намирница и одећу. Овог месеца Сорокинови се такође спремају за почетак школе у септембру, што значи да ће укупно потрошити око 100 000 рубаља (1280 евро).
Породична фотографија (2016)
Татјана СорокинаСва деца која су примљена у Татјанину породицу зову је „мама” и сви су постали поштени и морални људи. Већина је завршила факултет, запослила се, засновала своју породицу. Сви одржавају контакт са Татјаном и помажу јој. Њена рођена ћерка је кренула њеним стопама и бави се хранитељством.
Татјанин усвојени син љуби мајку пре одласка у војску (мај 2018)
Татјана Сорокина„Често нас посећују потпуно непознати људи само да виде како живимо”, каже Татјана. „Многи родитељи ме контактирају преко интернета, тражећи помоћ. Понекад им мој савет помогне, понекад и ја имам исте проблеме. Многи од оних који нас посете одлучују да узму децу на хранитељство или их усвоје.”
Породична фотографија (2018)
Татјана СорокинаЗаправо, не поставља се питање колико деце је превише, већ се пре ради о томе колико родитељи имају љубави, сматра ова херојска мајка. „Боље је дозволити породици да прими неколико деце и видети како им иде. Ако се деца узимају само због користи у новцу, то ће бити очигледно и децу треба одузети. Али, то је веома болно за дете, тако да смо током последњих неколико година примали само децу коју су напустили други хранитељи. На папиру то изгледа лако, али у стварности деца некад просто желе љубав, пољупце и лепу реч, а не само боршч и кашу.”
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу