Срби и Руси у очима младе Рускиње: Јесмо браћа, али нисмо близанци

Оља Кузњецова
Оља Кузњецова, студенткиња факултета међународних односа у Нижњем Новгороду овог се лета сама упутила на Балкан и схватила је сву мудрост руске пословице „немај сто рубаља, имај сто пријатеља“. Девојка је срела и упознала различите представнике српског народа и сада покушава да одговори на питање, по чему се овај народ, ближи Русима од свих осталих европских народа, ипак тако разликује од Руса?

Отвореност и друштвеност 

Већ одавно нема смисла говорити о широкој словенској души! Сви ми желимо јаку породицу, праве пријатеље и осећамо љубав према завичају. Али морам приметити да су Срби отворенији када говоре о тим осећањима. У Русији се људи ретко осмехују пролазницима, нама требају године да постигнемо праве пријатељске односе и мало је ко спреман да у свој круг пријатеља пусти нове људе. А постати пријатељ Србину је невероватно лако! Навешћу свој пример. 

Са Драганом и његовим колегом Владимиром сам се упознала на аеродрому у Минску, чекајући лет за Београд. Они су се враћали с фестивала „Славянский базар“, а ја сам сама почела разговор на српском у жељи да им помогнем да се лакше снађу на аеродрому. Након свега тога распричали смо се и момци су ми већ следећег дана организовали екскурзију на Авалу, на коју се ја сама не бих одлучила. А трећег дана су ме позвали на српску славу. Када је Драганов друг, који је тог дана частио за крштење сина, питао колико се дуго већ познајемо, Драган је одговорио: „Три дана. И то је довољно да постанемо пријатељи.“

Појам статуса код њих такође нема јасну границу. У Србији је нормално ако учитељ позове директора школе у своју викендицу на роштиљ, а обраћање на „Ви“ није тако често. Са Драганом сам била на „ти“. У Русији су сличне ситуације веома ректе. Без обзира на то што су туристи високо оценили нашу добродошлицу и гостопримство током Мундијала, мало који Рус види неког странца као потенцијалног пријатеља.  

Новац је само средство 

Глобализација је ухватила Русију за гушу. Невероватно али чињеница! У великим руским градовима мерила живота су успех у каријери и количина зарађеног новца. Човек са било које тачке планете ће свакако рећи да је новац потребан. Али мене је зачудило то што Срби схватају новац као средство и троше га чим се укаже прилика. „Зашто да не почастим пријатеља криглом пива?“ Такав је њихов однос и према времену. За Србе успех није главни циљ, већ живот пуним плућима. А све остало може и да сачека. Управо због тога ми се код Срба допада и ово: 

Срби знају како се одмара!

Оно што Срби имају, а не видим код нас Руса, то је знање како се одмара! Руси нису баш расположени да изађу у кафић током радне недеље, да виде своје пријатеље и испричају све трачеве. Ја и моје пријатељице се састајемо преко викенда да би радне дане посветиле само „важним стварима“. Српски став је да због пријатеља сваки посао може да сачека! Управо зато београдски кафићи нису пуни туриста, већ самих Београђана. Као што су ми рекле моје нове пријатељице Драгана и Маја, које иначе одлично говоре руски, Срби половину живота проводе у кафанама и не виде смисао да седе код куће. 

Воле да попију, много пуше и једу у сласт 

Као кафански људи, Срби воле да попију, али могу нормално да се проведу и без алкохола. Попити чашу црног вина уз јело је обична ствар, али ни једном нисам виделал мортус пијаног Срба. У Србији више пуше него у мојој земљи. Срби тврде да не можеш постати зависан од цигарета ако пушиш само ујутро и увече. Срби оба пола једу много и у сласт. За њих је чудно што руске девојке тако воле различите дијете и броје сваки залогај. Притом, нисам срела старије Србе који би се жалили на здравље. Док наше руске баке једва чекају да с неким разглабају питање година и здравственог стања. 

Однос према девојкама је као према сестрама и другарицама 

Имала сам пуно прилике да разговарам са Србима јачег пола и приметила сам ову разлику: руски младићи се према девојкама понашају као заштитници, јер виде их као слабије особе, док је за српске момке девојка пре свега друг, неко с ким се можеш зезати и шалити, поделити с њом радосне тренутке. Једноставност у комуникацији прелази и на једноставност у односима. Србин лако може да се упозна с неким на улици и да предложи разговор и дружење. То не значи да има неке „далекосежне планове“. И посебно ми се свиђа то што се у Србији цени кад се девојка понаша природно.  

Још један пример с путовања. Када ми је познаница из Македоније у последњи час рекла да неће моћи да ми помогне око смештаја, кренула сам у мени већ познати хостел. Тројица младића (око 30 година) су ми рекла да је све заузето и да су они узели последњу собу. Али кад су чули моју причу, рекли су ми да у њиховој соби има један кревет за мене и да су спремни да ми помогну. Кад су видели да ми није лако да прихватим да будем једина девојка у соби са момцима, рекли су ми да заборавим на те предрасуде. „Бићеш нам као сестра“, рекли су. 

Срби и деца 

Мало је рећи да Срби много воле децу. Воле их и више од тога. Деци се даје све што пожеле. Руске мајке су веома критичне према својој деци и воле, што се оно каже, да одгаје одраслог човека. Управо зато на местима где Руси одмарају стално чујемо дреку и цику: „Престани да цмиздриш! Не зановетај! Немој да трчиш! Понашај се нормално!“ У Србији ни једном нисам видела да мајка на овај или онај начин кажњава своје дете. Уместо тога, она га подучава. Можда је то разлог зашто српска деца мање плачу на јавним местима? 

Разлике нас спајају 

И сад, пошто сам нашла неке разлике између Срба и Руса, може се дуго говорити о разлозима, о топлијој клими или генима. Можемо п0кушати да оценимо све то са тачке гледишта боље-горе. Али чини ми се да је најважије схватити да ти мали детаљи нису нешто што нас дели, већ нешто што нам даје могућност да учимо једни од других. Управо то привлачи наша два народа и прави нас да будемо јачи!

Пратите Ољу на Инстаграму!

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“