Трећина руске војске учествовала је у највећим маневрима у земљи од 1981. године. Они се одржавају од 11. до 17. септембра на „ратиштима” од Москве до најудаљенијих региона на Камчатки.
Према саопштењу руског Министарства одбране, преко 300 000 војника, десетине хиљада војних возила и на хиљаде летелица широм земље „ступило је у борбу”.
„Источни и Централни војни округ, Северна флота, руске Ваздушно-десантне снаге, радари 'за праћење иза хоризонта', војна возила и тактичка команда руских Ваздушно-космичких снага учествоваће у предстојећим војним вежбама”, најавио је Валериј Герасимов, начелник Генералштаба Оружаних снага Русије.
Тактички циљ маневара је да провере спремност војске и покажу да ли су њене снаге у стању да се у случају потребе брзо пребаце из једног дела Русије у други.
Према сценарију борбених игара, замишљену земљу (у сценарију се земља не назива Русија) су напале стране војне снаге и њена војска треба да одбије напад, при чему се на месту напада концентришу снаге из целе земље.
Дакле, прва дивизија симулира непријатељске снаге и почиње симулирани напад на Русију (тј. на замишљену земљу, како се наводи у сценарију), док друга дивизија брани државне границе.
Копнене снаге треба да пређу раздаљину од 7000 километара, док неки бродови имају задатак да преплове чак 4000 наутичких миља.
Посматрачи из Русије и целог света имали су прилику да виде преко 1000 авиона (од ловаца до стратешких бомбардера), хеликоптера, па чак и малих дронова у акцији.
Ту је било и око 36 000 јединица тешке и лаке оклопне технике, од оклопних транспортера до најновијих борбених тенкова Т-14 „Армата” и возила за подршку тенковским јединицама Т-15 „Терминатор”.
Најважније је то што се руским снагама придружила кинеска војска. То је овим масовним, али ипак локалним маневрима, дало велики политички значај, с обзиром да је чак и Пентагон споменуо да пажљиво прати маневре двеју земаља.
Копнене маневре подржавале су ваздухопловне и морнаричке снаге широм Русије. Северна и Тихоокеанске флота са 80 војних и помоћних бродова такође су биле укључене.
Како је истакао један од водећих руских генерала Александар Жуков, неки ветерани из Сиријског рата водили су напад и одбрану на маневрима, тако да су војници који досад нису учествовали у рату такође могли нешто практично да науче.
Осим тога, један од циљева маневара био је увежбавање пружања помоћи суседним земљама у случају потребе. Зато је сарадња са Кином и била део маневара.