Вакцинисати своје дете или не? Шта о томе мисле руске и српске мајке

Московљанка Татјана Саврико, мајка деветомесечне Алисе отворено пише на друштвеним мрежама о свом родитељском искуству. 

„Вакцинишемо ћерку да не би тако често била болесна. Ако се, не дај боже, разболи, лакше ће то поднети. Јер вируси мутирају. На пример, варичелу (овчије богиње) дете ће лакше поднети ако већ има антитела у организму.

Живимо у мегаполису, а то је контакт са огромним бројем људи, које не можеш избећи чак и ако желиш. Али дете треба вакцинисати и ако живите у мањем граду. Јер када дечији организам тешко преброди неку болест, компликације ће се обавезно појавити у старијем узрасту.

Основне вакцине по календару имунизације у првој години живота смо већ примили. Кад дете напуни годину дана чекају нас вакцине против малих и овчијих богиња, рубеоле и заушака.

Као новинар пратим ситуацију смртности невакцинисане деце у Русији, и знам да је посебно важно примити сезонске вакцине. Сећам се епидемије грипа 2016. у постсовјетским државама. Људи су за тили час нестајали, губили свест и умирали. У Москви такође. И у нашој редакцији је било пуно болесних. А вакцинисане колеге су прошле само са лакшом прехладом. Зато саветујем свим мајкама да пажљиво читају шта пишу нормални педијатри или да плате ако треба за консултацију код таквих лекара, јер права одлука донета на време може да спаси живот вашем детету. 

Наша друга саговорница Рускиња Наталија Михајлова је сигурна да децу не треба вакцинисати. Наталија је живела у Петровцу на Млави и због вакцина имала велике проблеме у Србији. Према српским законима, родитељ који одбија да вакцинише своје дете може да плати казну од 30 000 до 300 000 динара, али то не значи да дете остаје невакцинисано. Родитељу прети и затворска казна, а детету дом за незбринуту децу. Без вакцина се не може кренути ни у обданиште ни у школу. Тако и Наталија није могла да упише свог трогодишњег Антона у вртић, јер он је наводно претња по здравље друге деце.

„Није ми јасно на који начин моје невакцинисано дете може да зарази њихову вакцинисану децу? То нико није у стању да ми објасни. Судија пита: где вам је медицински картон? Немамо га, јер три године већ не идемо у амбуланту. А они који вакцинишу своју децу, такорећи, не излазе из амбуланте. Троје старијих сам регуларно водила на вакцине и то је коштало здравља најстаријег сина: стално је био болестан, сталне прехладе и компликације. Примили смо преко десет вакцина за две године и дете је у трећој години било скроз неконтролисано. Појавили су се психички проблеми, будио се ноћима, сањао кошмаре, постао је хиперактиван. У то време нисам ни помишљала да то може да буде због медицинског 'блага' које му дају лекари. А сад могу да упоредим са млађом децом и да кажем да се невакцинисана деца тако не понашају.

Затим је због вакцине преминуо син моје пријатељице у Санкт Петербургу и озбиљно сам почела да проучавам то питање. Вакцина је право биолошко оружје! Вакцина садржи туђ ДНК, вакцине се производе на органима мртвих животиња, садрже живу која остаје у организму и нико није у стању да предвиди како ће конкретно дете реаговати на конкретну вакцину и какве ће бити последице. Нисам вакцинисала ни своје четврто ни пето дете. Нећу да ризикујем њиховим здрављем. Нико не даје гаранције, нико није у стању да ми да писмено обећање да ће са дететом 100 посто све бити у реду. Они чак ни не крију да за 10 посто деце последице вакцина могу бити ужасне.

Иселила сам се из Србије и вратила у Русију зато што је овде вакцинација добровољна. Потписујеш папир да одустајеш и крај приче. А у Србији ми је полиција дошла у кућу као да сам злочинац. Ја се само борим за здравље своје деце и мислим да свака медицинска услуга мора бити добровољна. 

Наша трећа саговорница је новинарка из Београда Александра Мијаиловић, мајка двоје деце која се по питању вакцинације придржава правила „треба“: 

„Апсолутно сам за вакцинацију. Вакцинисала сам децу од рођења по календару имунизације. То за мене никад није било упитно! Ја верујем да та препорука са стране здравствених институција има смисла и никад нисам ни посумњала.

Ми смо вакцинисали и Јована и Марију против хепатитиса Б, против дифтерије, тетануса и великог кашљa, против дечије парализе, и све то од два месеца иде даље редом. Нисмо ни једну вакцинацију пропуштали, а још је била имунизација пре поласка у школу. Нормално су поднели, можда је само била мало појачана температура тог дана, али педијатар нас је обавестио да је то могуће. Других реакција није било.“   

Подсећамо да је вакцинација деце обавезна у земљама попут Израела, Кине, Турске, Француске, Британије, Белгије, Естоније, Италије, а за одбијање да вакцинишу своју децу родитељи тамо плаћају казну од неколико хиљада евра. Вакцинација је добровољна у Канади, Норвешкој, Шпанији, Аустрији и Холандији. 

Да ли ви вакцинишете своју децу? Напишите нам у коментарима шта мислите о обавезној вакцинацији.